Delo

330 Д Е Л 0 се надали да ће бити ту — негде: на тавану, у дрвљанику,. негде у кругу или у близини, у каквој градини, и свакога дана очекнваху да се појави, или да их опет неко известн, као онај сиромашни баштован. Али сад, напротив, прође више од месед дана, а о њему се ништа није чуло. Већ су биле извештене и власти да се Тодор Трујић налази у бегству, и сад су сви у касарни само ишчекивали, када ће га власт спровести стражарно. И збиља, пред сам Божић, једнога лепога дана, који је више наличио на пролећни но на зимски, уђе у касарнски круг човек обучен у сељачко издрпало одело, без ичега на глави^ бос, зарасао у коси и бради, мршав и прљав, праћен двојицом оружаних људи. Неколико војника, што су се ту десили, познадоше одмах Трнча. — Трпч заклетва! Трич заклетва! забруја по целој касарни, и за трен ока око њега и оне двојице наоружаних људи направи се велики круг. Маса војника стајаше и посматраше Тодора без смејања, без задиркивања, са изразом чуђења и неке застрашеноети. — Какав је?! Страхота! Зар је то Трич? чула су се сама питања, док је он с упалим очима, блесасто, али с оним истим сталним некадашњим осмехом прелетао с једног на другог. задржавао поглед на по некога дуже и ћутао. — Где си био? упита га један поднаредник. — Село, одговори отегнуто. — А зашто? — Не знам. — Па ко те ухватио? Он показа главом на ону двојицу што су га довелн. — А где сте га збиља нашли? обрати се поднаредник њима. — У једној појати, одговори један. — Муке смо с њиме имали, прихвати други говорљивији, и вндећи, да маса војника једва очекује да што год о Тричу чује, настави: — Добије једног дана наш срез акт, да се у атару села Планика појавио дивљи човек. Срески ме началник одмах прати да се уверим, јер он није дао рећи да је то дивљи човек, и за спгурно је држао да ће бити каква дивља зверка.