Delo

Д Е Л 0 344 је ограничи у свима функцијама њеног живота и рада.‘п Док се римокатоличкој цркви иружају све могуће повластице, дотле православна црква трпи понижење и не допушта јој се ни да своје најнужније потребе подмири. Пре свега одузета су јој материјална средства конфискацијом њених непокретних добара у корист државе. Затим, она осећа оскудицу у погледу стручно спремних свештених лица и њиховог рада на просветном пол>у. У свима већим градовнма постоје римокатоличрсе школе где се уче деца православних Румуна, док међутим Синоду и православним епископима се забрањује оснивање религиозно-просветних удружења у циљу одржања православља. Готово сваким даном све више се уводе чисто римокатолички обичаји у пракси православне цркве; православно свештенство се систематски н материјално и морално убија. На више јерархијске положаје нарочито се бирају лица или неспособна да заштите интересе пркве или опробани агентн и послушне слуге владине. Једном речи, непрпјатељска политика према православној цркви и владајућој вери ни у колико се готово није изменила ни после владе кнеза Александре Кузе. Трајући деценијама она је православље у Румунији довела до тако жалосног стања да је оно тамо сада готово у питању. Шта више и сами епископи иду на руку овом систематском упропашћивању своје националне цркве. А парохијско свешФенство, одевено по кроју одела римокатоличких фратера, поступно се у очима народа изједначује с њима. У Румунији сада већ није никаква реткост шта више да православни свештеник узпма учешће при католичким обредима и разним њиховим свечаностима. Кад је 1884. год. дато било одобрење да православпо свештенство може носити одело као и рнмокатолички свештеници, наређено је у исто време да се црквене књнге штампају латиницом у место дотадање ћирилице. Поред римокатолпчке, румунска влада помаже и протестантску пропаганду. Она допушта да протестантски часопис (Оеб1ер1агеа) исмева нравославље, напада на обичаје православне цркве, а понегда шта више и да измишља н распростире клевете нротиву њених представнпка да би тиме у очнма народа унизио њих, а у нсто време и православну цркву.11 1. с. стр. 81. а Впдн Бердниковп II. „Основшла начала цсрковнаго ирава православнои церкви“ Казанв, Н»02. стр. 297—311.