Delo

ЗВЕЗДАНА НОЋ — М. Е. д. Грација Сјај звездане ноћн и нлавнло мора као у некој бајци прелазе једно у друго. Таласи се подижу као магички пламенови и играју тамо далеко око обале, око стена граде фосфорасте кругове, просипају сребрне капљице на песак обалски, шуме и шапућу слатко и лагано... Ваздух гази лагано као да ослушкује дихање ноћи. Пзгубљене звуке, залутали мирис доноси ми он, и потајни шумор цветалих неранџи испод мене које замачу врхове своје у таласе и са дахом ноћног поветарца спајају мирис тек развпјених пупољака својих. Ни гласка... ни удара весала... и као свет око мене тако и срце моје пуно среће и нада, пуно жеља као небесни свод звездама. Душу опија слатка обмана као што морску површину заноси светлост пуног месеца. Неко потајно светлуцање и осећање, неко незнано узбуђење, непозната чежња и тешки јад стапа се са неодољивом жудњом. 0 бајна ноћи! душа ми пуна неиспеваних несама, уздншући душе јужни ветар изнад мора. По такту таласа удара моје срце — доживео сам једну бајку и хтедох да вам је пспрпчам — али мн млади дан, злаћенпм прстима, свирепо отрже реч са усана! превео С. Д. Петровић