Delo

ЛЕТЈЊЕ РУЖЕ — X. Конрад Хтео сам ружама посути тебе, а твоју златну косу и нунољке на грудима окитити црвеним ружама... Још док је пролеће пуно даха љубичица победоносно земљом корачало говорио сам теби: Мила моја! кад нролеће последњим врелим п онроштајним пољупцем целива руже, црвене руже, доћнћу ти н ружама, црвеним ружама окитити тебе целу... Сада је лето... море од ружа впдим где год се окренем, на сваком месту, свакога тренутка цветају... цео свет се иокорава њиховој сили а, чедност и љупкост њнхова врбује све више вазала... Чак сам видео данас и једног просјака како се смеје, док му очи беху управљене на корпу пуну црвеним ружама. Куповао сам их по целом граду и сипао нх на одар сахрањене љубави... Сада други кити пупољке на твојим грудима. II сутра ћу вас обоје срести... Смешећи се гледам вас... и сећам се са свим случајно онога пролећњег дана када смо се '*нас двоје срели на томе истоме месту. С вечери иам је славуј певао, а мирисом јорговани опијалн. Али тада смо се љубнли... превео С. Д Петровић