Delo

' 4 НЕЧИСТА КРВ — БОР. СТАМ1^0ВИТ\ (НАСТАВАК) Софка, намрштена, једва би чекала када ће се све то свршити али је то било све јаче, све бешње, све несносније. Старије жене, матере им, већ нису могле да издржавају тај притпсак и гужву. А које су биле богате, чувене, одлазиле би доле, код клисарице да тамо, у њеној кући где су нарочито за њих биле тога дана задржане клупе и столице, седе, одмарају се. А п сама клисарица видела би се како тада иде, обилази. Сва срећна што је то сада „њен“ дан једнако, силно се гура, грди ове мушкарце, по некога и удари и иде од груне до групе нудећи старије жене. II то не све већ само познатије, богатије, из чијих је кућа она целе године добивала: брашна, масла, пастрме, када би њен муж, клисар, са попом ишао да освете водицу, иресеку колач, крсте, очитају молитву. Па и њима не гласно, већ на уво, шапћући да не би и остале чуле и остале са њима пошле. А увек код Софкине матере по два и више пута би долазила, звала је, и то на глас, да све чују: — ’Ајде, 'ајде, снашка Тодоро. Истина и код мене је тескоба (то се односило на остале, које она не зове) али ипак наћи ће се које празно место. 'Ајде да се овде не умараш, не стојиш... А ово, показујући на сабор, на гунгулу и свет — Бог зна када ће се разићи и када ће се смирити. — Нека, нека, Лено! Хвала ти. А и ми ћемо сад ићи.