Delo

КЊИЖЕВНЕ ПРВИНЕ Ј. С. ПОПОВИЋА Јован Ст. Поповић врло је рано ступио на књижевничку арену. Било му је истом деветнаест година, био је још „красноречија слишатељ у тамишградској гимназији“, кад му је у Будиму лета 1825. штампан елигијски спев: Слезп пмиже Болгарија нешчастије своје лета 1374. збившеје сј а о плакив ај ет. То му свакако није био и ирви стнхотворскн рад. Ђорђе Малетић наводи, по причању самога Поиовнћа, у биографији његовој (Седмица, 1856.), да су га у гнмназији сматрали као росЧагши раСпагсћа. Значи, да је и раније ппсао, тада облигатне, стихове, и то латинске, иа то и добре још. Он сам даје нам и боља појма о томе, какве је то песме нисао латински. У Оди Алексију Везилнћу (Седмица, г. 1855. бр. 37) вели: Пленп ме давно твоја нежна лнра, Звуке сафпске ,још детенце младо Љубити стадо. Реван пптомац царпце олпмпске, Песмама рпзе твојим давах рпмске: Ставши пред музом ппје српска впла Постпдпа бпла. Он ,је дакле препевавао на латински Безилићеве несме из књпге Краткоје написанпје о спокојној жизни. (гоДИне 1788 II 1814). Паје, без сумње, под утицајем љубљеног Безплића, сачињавао и „славјанске“ стихове, као лакшп још посао, који брже и поуздапије доноси славе и име спнсатеља славеносерпског,