Delo

360 Д Е Л 0 бар с почетка онакве о „тезоименствима" разних личности, понајпре матере му, која га је, по казивању његову, прво и научила књизи славјанској, прочитавши с њиме цело Свето Писмо. Она је, чини се, за време своје била врло образована, добра „Славјанка", јер и није била из обичне „иургерске“ куће, него кћи живописиа Николе Нешковића, који је и сам писао стихове.1 Она је свакојако прво и сазнавала за то пробно стихотворство Поповићево, највише му се радовала, подстицала га. Па и лакоћа у слагању стихова, приметна извежбаност у том послу, што се види лепо на штампаној му првини, упућују самн собом на мисао, да је Поповић и пре Слеза морао производити славеносерпска стихотворенија. И онда, лако је могућно, да је он, по том ранијем књижевном раду свом, био познат већ и доста оправдавао наде и ван најближе околине своје, бар у Вршцу, међу тамошњим љубитељима књижества. Један му се ето од њих, госнодар Павле Недељковић, купец вершачки, јавља Меценом, те му споменути спев штампа иждивенијем својим. II то у оно време, кад су цризнати већ књижевници и песници (Мушицки на нр.) кубурили. јадиковали заМеценом. Те Слези, истина, нису нека велика књига, осам страна на већој осмиеи ; али се онда много скупље печатало, те је то ипак била нека жертва на олтару серпског књижества. Слези су дакле један од успелијих покушаја у ђачком стихотворству Поиовнћеву. Постале су под утицајем школског нзучавања класичне поезије, управо језика и просодије, под непосредним утицајем у школама највише читаног, а и стварно најлепшег н најпријатнијег, песннка латинског, несрећног Публија Овидија Назона. Његове је неколике стнхове (из ТпзПа Иђ. V и IV) ставио Поповић као мото пред текст своје, како се и по натпису види, елегије; па је затим и у тексту самом, у ноти, наводио, редовно из ТпзПа, Овидијеве стихове, нрема којима је он сачпњавао своје. — Тако иа пр. за: Багрјанија одежди ниње совлеците, Облеченн черпими печали ридајте. 1 Одломак иесме н.егове пз год. 1776., о буни народној у Вршцу на владику Впћ. Јовановића. штампао је. по сећању пз детпњства, Ј. С. Поповнћ у I. Гласпику Друж. Срб. Словеностн.