Delo

КЊИЖЕВНЕ ПНВИНК 361 наводи ове: Кес 1е ригригео \е1ет гасспиа Гисо, Коп езГ сопуепЈепб 1исШн1б 1б1е со1ог. Ту се још и осећа нека веза, док се она много мање видп код ових стихова: Невозможно онпсат дјела их грознаја, Ниж’ моја п отрочат оједп ннњешњаја. код којнх упућује на Овидијеве: Уеге рпиа Ногез, аезГи питегаМб апбказ. Рота рег аиШтпит, Гп&огЉизгцт туез, ^иат та1а ^иае... раГпог... Овако савесно навођење угледа, овако признање позајмпце, где се готово и не види, на што баш код Ј. Ст. Ноповића ннсмо навикли, јер ћемо и код овога спева морати сами откриватн њеке друге, јаче, а неказане, могло би се на први мах чннити чудно. Али се лако даје и разумети. Ово и овако прпзнање више је као неко истицање, служи баш на препоруку, доносп похвалу, даје угледа. У школама се слишатељима поетике, ради бољег успевања у „слогу стихотворном", и задавалп класичкн стнхови, већином Овидијеви, да их они парафразирају, глосирају. Илп, ако би који од бољих, какав рое!агат раГпагсћа, хтео самосталније што да сачини, опет се и ту трудио, да уплете, као оно проповедник цитате, правннк параграфе, што впше стихова, сличних оним узорним, и да то видно истакне, да тиме покаже већу начитаност овоју, бољу ученост. По томе су и ове Слезн једно од успелнх, свакако превасходителних произведенија ђачких; инак не сасвим званнчно, латинским стиховима написано (ако н то није можда било), већ више приватно, самосталнпје. Па се тако на њему, много више од овог утицаја школске лектире Поповићеве, запажа другп један, јачи утицај.приватне лектире његове, нанме, утпцај дотадашњег славјаносерског књижества. Изучавању његову, изучавању и самога језика славјанског, посвећнвао је Поповнћ слободно време своје, као што је и раније, за оне две годнне одсуствовања од школе, н дању и ноћу читао, па, кад му не би дали свеће, и према месечини, како сам прича у аутобно-