Delo

362 Д Е Л 0 графији. Тада се још, пошто се с матером већ толико начитао Св. Писма, да га је готово научио на памет, а романи Видаковићеви му отворили „глад к читању“; тада се још прихватио вратоломна Мразовићева Руководства к славјанстеј граматицје (штампано у Будиму 1794, 1800, 1821 и др.), за које и сам Глигорије Терлајић, најодушевљенији Славјанин, каже да „кратка и гола јест тако, да без изјаснениј разумјети ју и ползовати сја јеју не может развје уже нечто искусни Славјанпн44.1 А њу је грешни Поповић „изучио сам, без руководитеља“, па му она „помогла, да и друге стране језике изучи“. Али у свему томе, а нарочито у сачињавању овога, првога спева, могао му је Мразовић боље помоћи издањем елегнја Овидијевих у оригиналу и стихованом преводу, које је нарочито и издао зато, да „јуност прежде наша музам посвјашчајушча сја, во всјех почти унгарских високоучилишчах изобилно обрјетајемаја, класическаго автора сего на јазицје имушчи, легчаје разумјети, и в слозје стихотворском бољма успјевати“.2 Могао је, и можда је, али се не види баш, бар не у оном једном стиху, који се може узетп у обзир, из прве елегије у првој књизи (Кес 1е рпгригео...). Он у Мразовића гласи: Порфпрннми ниже будјет цвјети обвијени... док је у Поповића славјанскије: Багрјанија одеждп... као што му је и цео спев испао више славјански него Мразовићеви препеви, који баш ириметно одударају од чисто славјанског му предисловија.3 Нешто је већ могао утицати на Поповића Мразовић трећом тачком свога предисловија, наиме подстаћи га, поред школе, на писање спева као што су Слези, и то оним речима, којима изражава наду, да ће „јуност, нарочно же склоност тому (стихотворству) имушчаја, мње подражати, и... вјашчеју охотију, ревностију и тшчанијем приљежашчи, получимија дари в пољзу и похвалу очизни жертвовати“. То и толнко, јер ето ни метар у Поповићеву спеву није онај, који је Мразовић нарочито одржавао, колико се могло, према оригиналу; није четрнаестерац, 1 У поговору свом сневу Забавленије единаго летнаго утра итд. 2 Р. ОунШ Уавошв ТизИа V. Будим 1818. 3 Ево само почетка треће елегије из прве књиге: Кад ми иа ум позор падне ноћи опе бедее, Која ми је време била у граду последње...