Delo

КЊИЖЕВНЕ ИРВГШЕ 36.3 него стално трпнаестерац (7-|-6), познати онај старн „пољски верш“ Козачпнскога. ЈЗежбао се у школи стихотворству класичним метрима; имаонрилике да чита у нашој литератури угледне ствари, сложене у њпма, не само у Мразовпћа, него, и боље од њега, код Мушицкога, и, раније од њега, код Алексија Везилића, којега је тако ценио; па је, не много доцније, и сам, боље него многи, састављао у њима несме (на пр. Јеврему Обреновпћу, кад је 1829. г. долазио у Темишвар)1 — и опет ја за спев, писан славјанским језиком, узео и „славјански стих“.1 2 3Томе су се стиху ночетници наше књижевности научилн од руских учитеља, од Ем. Козачинскога, који је у том стиху саставио Трагедију Уроша Петога, што се г. 1733. и представљала. У том су стиху, поред многих других, знаних и незнаних (чак п до почетка друге половине прошлога века), саставили: Хр. Жефаровић Стематаграфију, Павле Ненадовић, „ученик иногда славних школ козачинских“ оду Жефаровићу у истој књпзи његовој, Вахарија Орфелин (у Славено-сербском Магазину на пр.), и архимандрит Јован Рајић (ЈЗој змаја с орловп), који је споменуту Трагедију од Козачинскога допунио и издао (1798), те њоме, како ћемо одмах сад впдети, највише и утицао на славјанско стихотворство Поповићево. Да се збиља и Ј. Ст. Поповић научно том славјанском стиху баш из споменуте Трагедије, сирјеч печалнија повјести о смерти последњаго Царја Сербскаго, \ роша Пјатаго од Козачинског и Рајића, потврдиће нам неколики стнхови из Слеза. Тако: Лишившп сја краљества кол сјетују в (в)довствје, II со чадп без царства как' стењу в спротствје, плаче Болгарија Поповићева, узајмивши их од Серблије у Трагедији, управо од Минерве, кад у трећем јавленију четвртог дјејствија она и Историја разглаголствујут са Серблијом, па јој прва вели: Лпшпвшп сја царја8 си сјетујеши в вдовствје, II со чади твојими стењеши в спротствје. 1 Штампано у Србском Родољупцу, ч. I. од Васплпја Чокрљанаг г. 1832; п у Уранпји за г. 1837. 2 Тако га на пр. зове Захарија Орфелин у Одп па восиомпнаније втораго Хрпстова пришествија, 1763. 3 Душана.