Delo

364 Д Е Л 0 Остали стихови, што ћу их још наводити, нису истина толпко слични, али се у свима запажа веза са стиховима из Трагедије. И њу је Поповић, свакако још у оно време „глади за књигом“, више пута читао, као што је и Св. Писмо, па „готово наизуст научио.“ Тако му се при писању Слеза стихови из ње наметали, он их уносио, не намерно као оне Овидијеве, него више нехотице. С тога, рецимо баш, и не наводи одакле су, и ако се ту бар могао научити реду том од скромнога Рајића, који је, издајући своју прераду Трагедије, најсавесније бележио на маргини шта је његово, шта Козачинскога, па и ако шта буде из Св. Писма. Него ево и тих других стихова. Ови на пр.: Плачите днес всп твари, холми и дубравп. Плач те древи и гори, всја селнпја трави, подсећају на ове Трагедијине: Слишпте вси тварп днес, гори и дубрави. Слишите древа, лјеси, зеленија трави., То говори Вукашин у првом јавленију петога дјејствпја. Разлика је главна у томе, што је Поповић, ради унутрашњих сликова (твари •— гори), којп у њега долазе готово стално, изменио ред у речи. Он је дакле стпх тај нешто усавршио, јер и у Козачинскога п у Рајића има само спољашњих сликова. Даље, кад се Болгорија, која стално апострофира судбпну своју, обраћа најзад Богу: Докоље аз нешчастна с дјети буду вити ’ Докоље пз источник мутних воду питп'.’ она онда лепо подсећа на Серблију, кад се исто тако обраћа Богу (у јавленију трећем седмога дејствнја): Посла на мја меч и глад, зуби звјер.јех љутих, Напоји мја водоју из потоков мутних. Па ту Рајић одмах на страни каже и из кога је то псалма Давидова и који стих, те лепо разумемо алузију, док у Поповића. без свега тога, чини се цела слика нешто усиљена. И тужба Болгаријпна на свирепства Турчинова: Чада моја ,јако волк овци расхишчајет, Лако воду зелнују кров их проливајет, подсећа на туговање Серблијино на Турке у мало час споменутом јавленију: