Delo

КЊИЖЕВПЕ ПГВПИК 867 књнжевнијим језиком и стилом, те задовољнти, нстина мањи, „бољи“ део публикума читалачког, тадашње људе од вкуса. Могао је, понављам, Поповпћ, у лнтерарно онако гладној годнни 1825, обратити пажњу на се и спев свој, али, како се чпнн, није баш Бог зна колико н ван Вршца и Темишвара. за које се бар сме предпоставити. Па није ни онде, где бн поуздано очекивали, ни у Будиму, где су Слези штампане. Јер ето у првим частима Летописа М. Српске, од 1825 и 1826 лета, које су баш пуне књижевних бележака (помињу и Генетлиакон), нема ннгде ништа о Поповићевим Слезама. Па се спев тај не спомиње ни у опако брижљиво састављеној Славено-сербској Библиографиј и од П(авла) Б(ерића), у III к. Лет. М. С. за годину 1829, него се као прво Поповићево штампано дело наводи Светислав н Милева пз године 1827. (Наставпће се) Драг. Кости*;.