Delo

П Л А В И II (НАСТАВАК) Ову напомену примио је Леон онако, као и све друго, чим га је частила [мати. — Ја ћу убрзо одавде отпутовати. Мени је у иностранству потребно три хиљаде месечно, а у земљи две. Кнегиња Идалија треба да добнје половину те суме и слободу да се настани где јој се допадне. Тетка има ренту од новаца, уложеним у страним банкама. Мираз Пзин ваља да исплатпш на дан свадбе. То је све што од тебе тражим односно новаца. — Тако ће и бити — рече Леон. — У Паризу нећемо правити многа познанства. Познајеш ли кнегињицу Камазан Капе д' Орлеан? — Не познајем. — Ваља да се упознаш с њоме — рече кнегиња с нагласком. — Сигурно сиромашна рођака крунисаних глава. — Да. Син не исказа свој пристанак, а мати не понављиваше. Даље су разговарали о интересима и везама свога света. Набројала му је све куће које је имао да посети, људе које је имао да упозна и да им чини част својом нрисутношћу — старе уредбе које је имао да п даље садржава. Он је дрхтао неприметно, гушио нервозно зевање п раз дражен, што не може да нуши, одговорио јој је врло кратко. Впдело се да га је то страшно мучило. Напослетку до-