Delo

П Л А В II 373 Кнез га нрегледа летимице и заузимајући своје место за писаћим столом, поче: — Јесте ли ви овде настојник? — Овде, и у Чартомљу, и у Заорецком кључу. Има четири године како вршим ту дужност. Уживао сам неограннчено поверење покојнога кнеза Алфреда и признање светле кнегиње. — Јесте ли ви заузели место г. Гжимале? — Није ту имало шта да се заузме, светли кнеже! узвикну КШег уоп ВШпег патентично. — Кад ме је по препоруци барона Лихштата кнез Алфред на Холши позвао овамо, ја сам затекао све у нереду. Све: земљу, парнице судске н граннчне, односи према сељацима, приходи, минерална богатства добара, шуме — све. Раширио руке, и као да нешто с њих отреса. — Зло притисло Холшу. Имање било дато под аренду људнма, који нису плаћали, њиве у рукама невештих економа. слуге напуштене, приходи никакакви. Затуцаност и немар на сваком кораку! Кнез Леон са мало притвореним очима, на којима су капцн на сваку гласнију реч или јачи покрет настојников нервозно дрхтали — личио је на статуу. Без сумње није слушао ни речи ни смисао, али непријатно дирнут лармом, и не хотећи да га прекида, предавао се стрпљиво тортури, трудећи се само да оглуви. А Немац је* машући рукама, тресући брадом као заставом, преврћући очима, непрестано говорио. — II онај Херкулес имао би у Холши исто онолико посла. колико негда у коњушници Аугијасовој. Ја се ничега нисам побојао и, нашавши према себи интелигентне помоћнике, латно сам се посла. Надам се, да сам достојно одговорио надама које је у мене полагала светла породица. II поклони се на трн стране. — Ви ћете наћи, кнеже, да сам био строг, да сам увео поредак и приходе удесио паметном администрацнјом. II смем тврдити, да је пољског газдинства за увек нестало. За увек, ако н даље будем имао ваше поверење и снагу за нревеликп рад. Затим предахну п пљуну. Кнез Леон задрхта у фотељи. КШег уоп ВШпег приђе столу. Чизме су му биле скоро до појаса, лупале су н шкрппале