Delo

374 Д Е Л 0 јако. Осећао се јако дуван. Кнез задрхта, пружи руку у шпаг на капуту, и мирисном марамом од батиста убриса побледело лице. Задах од дувана рђаво је утицао на њ. Он се исправи п разрогачивши очи гледао је настојника. Бутнер извади испод једне мишице четирп књиге, испод друге пет, мање стаде извлачити из шпагова на капуту. Беше их четрнаест на столу, све прожмане киселином, дуваном или влагом, која се осећа у амбарима. Кнез се помаче заједно с наелоњачом на средину собе, стежући мараму. — Ово су докази мога старања и рада — издекламова Немац — Кад их прегледате, онда ћете изрећи свој суд н мишљење о Фридриху уоп Ви1пег. Тада брзо устаде кнез. То је било већ и сувише. — Ја не бпх држао чиновнике, драги мој господине, кад бих хтео то прегледати! — узвикну кнез, уклањајући од себе књиге. — Мило ми је, што видим код вас толико снаге, енергије и воље; а било би ми још милије кад бисте ме што ређе и што мање мучили стварима управе. Сваки дан у подне посветићу по један сат потписивању. Уосталом тражим, да вршите све као п до сад. Уклоните, молим вас, те књиге! И пружи се за хартију коју као да је жена писала. — Звао сам вас овамо да вам издам ове наредбе. Наже се и поче читати: — Да се што пре поправи павиљон уз* канелу за свештеника. — Разумем, кнеже! — Да се прошири зимски парк и споји с апартманима кнегиње Алфредове. — Разумем, кнеже! — Сутра да ми се изда из касе три хиљаде рубаља. — Хоћете ли одмах, кнеже? — Сутра у подне!... Напослетку, да узмете из касе двеста рубаља за финију обућу и бољи дуван. — Како сте милостиви, кнеже! — Не говоримо о томе. Препоручујем вам да се журите — збогом. Немац се поклони десет пута, повуче се с лицем према кнезу, на прагу се спотаче, направи ларму, отвори врата леђпма и најзад остаде само задах од дувана и јухта.