Delo

II Л А В II 875 Кнез широм отворп прозор и до половнне наже се на свеж ваздух. Осећао је, прво, очајање, а затим раздраженост — напослетку нрође га све, и земља равна, сива као и ноћ, мекана као сапуњава вода, постаде се величанствена. На лицу му се поврати маска, а немоћ и мрзост у душу. Онет је био онај који и увек. А летњи поветарац с дворпшта мпловао га по лицу, водоскок опијао својим шумором, а пред њим су се величанствено оцртавале развалине старога замка, кроз чију је огромну капију водио пут из варошице новоме двору. Некада, пре шест векова, први Лав халшански иомоћу једног роба Татара и хиљаду поданика иодигао је ове огромне зидине, замак за своје господство. У старим документима био је детаљан опнс величине и облика ове тврђаве, слике тајннх прелаза у зидовима и под зидовима, псторија сваке куле, битака п народа који су крвљу попрскали јаме и бедеме, била су имена свих холшапских кнежева до последњег војводе и сенатора за време Саса. којп је оставно замак, унпштен у бојевима, и поднгао са огромним трошком нови дворац. И тако је остала та грдоснја празна, и из годпне у годпну бивала све дивљија, све црња. Маховина и коров обузели су пукотине, по бедемима бусење, двОриште засуто ђубретом, сводови, који су се порушпли открили су потајне ходнике, у куле су се населиле хиљаде сова и чавки, а по највишпм зидовнма, нскрзаним разнолпко, милили су гуштери и јуриле лисице. Напослетку овај старац који је прежпвео своје доба почео је сметати младом ноколењу. Још деда садашњега господара носио се мишљу да поруши и уклони ове развалнне, јер су спречавале изглед на варошицу и реку, али је порушио само један део куле на углу и дигао руке од тог незахвалног носла. Ову грађевипу титана — титани су само могли уништптп. II син је његов нокушавао, али с малим успехом. Кнез Алфред се латио посла иомоћу Јевреја, којнма је у бесцење продавао цигље, али су и ови брзо изгубили вољу због тврдог материјала. Старац као да се ругао овнм пигмејима; шаћчеви његови,