Delo

380 Д Е Л 0 н разгледаше пажљиво то место, обилазећи са свих страна п тражећи натписе на камену. Тако је у иностранству разгледала реткости и споменике. II Пза се задржа, али не приђе близу. Опустила је руке и очима које су изражавале страх гледала је на земљу и као да је тражила трагове крви братовље. Кнез је веома осетљив! — рече кнегиња "Идалија, гуркајући у раме девера крајем од бича. — По чему то закључујете? — По устезању односно циља нашег излета, а сада по изненадној бледоћи. Јесте ли волели брата? — Врло сам га мало познавао. Васпитавали су нас одвојено к друкчије нас образовали. Мислим да је то био добар човек, и не волим наследство после случајне смрти. — 0 доброти његовој никад нисам мислила; а што се тиче наследства, кнеже, ако није могуће друкчије доћи до њега, онда је п случај добар. Она скиде жуту ружу и принесе је устима. Кнез је гледао. — Ова је ружа, случајно, била прво моја, а зар вам, за то, неће бити мило да је наследите? И кад је он непрестано гледао, цвет пролете кроз ваздух, додиЈшу његову руку и паде на земљу. — Баш сте невешти! — насмеја се лепа госпођа. Леон скочи с коња, сави се да дохвати ружу, а рука му је нервозно дрхтала. Ружа је била у прашини, а крај ње учини му се да види неку тамну, црвено-црну мрљу, па се и против воље, згрози, и помисли на крв братовљу која је недавно ту проливена. Цвет као да га је палио по руци; да је могао бацио би га на гране тамо код крста, али му је отменост друкчије налагала. Поклони се са захвалношћу и мету мирисни поклон у шпаг од капута на прсима. Полузатворене кокетне очи и јако румена уста обећавали су му више него тај цветак. Са стране је гледала ту сцену Иза, и видело се да је била јако зачуђена. Можда је први пут спазила „флирт“ и помислила, да ће после венчања и она моћи на тај начин да се занима. Само