Delo

434 Д Е Л 0 Роман г. 'Галетова, са неким романтичним сцепама, могла бп још чптатп само по нека суморна читатељка нз крајње улице београдске Палилуле, а књижевну вредност даватп му једап раднички лист ко.ји у целом ромапу види борбу између капитала и рада. Он је могао битн читап у каквпм новинама београдским а овако у засебпој књизи одштампан он ће стајатп у каквом забаченом рафу Народне Библпотеке, очекујући какво доцније иокољење које ће се можда сетитп да је некад постојао п један ромап из београдског живота. Г. Тихомир Остојић о Јовану Ст. Поповићу. Прва свеска „Летописа" Матице Српске од ове годипе, доносп говор г. Тпхомира Остојића, држан на Св. Саву ове године у свечаној седнпцн књнжовног оделења Матице Српске о Јовану Ст. Поповићу, у међудневицама стогодишњнце рођења и педесетогодишњицее смртп иесникове. У чему говор г. Остојића добија већу вредност то је: публиковање, п ако не целе, аутобиографије Јована Ст. Поповића. која уноси нешто више еветлости у живот и рад песнпков. Г. Осгојић се задржао дуже и на самим делимаЈована Ст. Поповића, о којима нцје изнео ништа, до душе, ново, али је марљиво н прецизно оцртао главније опаске у књиженом раду песннковом н нагласно извесна места која Поповића у истини издају круином појавом наше књижевностн. Говор г. Остојића је документован, са понеком увеличаном опаском у књижевном раду Поповићевом. I> г. Саг1 Нацешапп: АиГда&еп с!ез тобегпеп Тћеа1егз. 8. 1—100. Као седамнаеста свеска добро уређепс библиотеке Позориште изашла је 'од нозпатога писца I5 е ис п ј е, Г л ума и Глумци, књига под горњим насловом. У овом свом спису Хагеман са ретким веровањем и познагим оптимпзмом говорн о културној п васпитној странп коју може да нма позоришге па околпну у којој дела. Позориште је, на суирот унпверзитетима, у основп својој демократска, пародна институ.ција и, у исто време, један одељак државног апарата за васпитање естетичко. Тражи од нозорнице да буде претежно национална и забрањује јој да буде нолитпчка говорница поједпнпх иартија и класа. Даљп одељци иосвећени су питању: какве драме треба играти и како пх треба играти: прпказпвачком стилу; режијд и режпсеру, п тако даље. Р А 3 Н 0 /1еонардо да Винчи и Ра<*>аел. — Наш сарадник, Др. Бож. С. Нпколајовић доцепт Историје Уметностп на Уипверзитсту, саставпо је, но угледу на стране радове те врсте, пеколико монографија великнх уметника из доба Репесапса, као што је ова о Рафаелу, коју почпњемо доноситп. Другу једну, која се бави животом п делима Леонарда да Випчпја, примпо је недавно Коларчев Одбор, на основу реферата академика Г. Валтровпћа, за своја издања. Књига ће нзнетн 4—5 штампанпх табака вел. 8°, па финој КипЛЈгиск-артији п биће украшепа са 33 слпке у тексту. Корисност оваквнх радова, којн доприпосе васпитању н шнрењу укуса за лепо, није потребно нарочпто истпцати, особито кад се зпа, како је досад мало код нас на том иољу рађено. Историско-уметничке студије. — Познати историчар источњачке уметностн, Јосиф Сгисиговски, нрофесор унпверзитета у Грацу, одштампао је тј скоро у одређеном броју егзем-