Delo

15 Е Ј1 Е III К К 435 плара један свој рад, који има носредне важности п за пас Србе. То .је студија о мувеној Диоклецијановој иалати у Спљету, коју иисац сматра као нродукат утицаја источњачке архитектуре на римску. — Истоје тако н Габриел Миле објавио у једном стручном часоипсу сво.ја пајновија истраживан.а о светогорској уметпости. 0 тим ће ирилозима бити онширнијега говора у идућој свесцн „Дела“. Утицај судије на јавни морал, од УКивојина М. Перића. Судија, као примењивач закона па толико различити број конкретних случајева, ствара самим тпм себи велику улогу у тачном схватању законодавчеве воље изражене у законскнм одредбама. Од тога зависи н вера у правичност, иа нрвоме месту, сампх закопа. друго, у исправност самих судија. Органи власти као и поједннци потчињени с.у иравном норетку. Али ипак пма разлике у степену саме потчињеностн. Први делају само у кругу своје надлежпости закопом нрецизно одређеном. Други су иак слободнн све радити што им закоиом није забрањено. Радње су појединаца различите: илису јавном казном угрожене, или су моралне или неморалне. Законодаацу, комеје задатак да друштво моралнше, немогуће је да морал дово.вно заштити. •1едне нсморалпе радње је угрозио казном, друге је оставно савести н влади морала, јер му је нсмогуће псцрпстн нх у .једној серији параграфа. Остаје да суднја у сваком конкретном случају видп да ли је један приватно-правнп одпос саобразан моралу или не. Отуда и схватање судијино о моралу нгра врло озбиљну улогу. Допекле он .јс репрезентанат народног схватања о моралу, али његови погледи о друштву н мора.ту морају бити узвишенијп од нростог. мање културног човека. Али .је иитање да ли је нрема судијииом субјективном схватању заиста један нрнватно-иравни одпос моралан или не ■ II ако судија у оцени моралности учини ногрешку одговоран ,је онако нсто као п сваки чиповник којп нрекорачи границу своје надлежности: за крунпу погрешку — си1ра 1а1а — одговоран .је, за лаку — сн1ра 1е\4б — неће одговаратп. У овом се другом случају судија изједначује са онпм чиновннком којн учини иогрешку услед иогрешног схватања, нетачног резоновања, које .је резултат недовољне ннтелигенције. Нашт> Животђ. — Ире краћег времена, почео је у Софпјн под уредништвом А. Страшнмпрова излазити горњп часонис, за књижевност н науку. Последњи број доносп неколико несама од мање познатих несника бугарскнх. Затим сам уредник штамнао је своју конкурсом иозоришним паграђену драму „Свекрва-. Имајсдна лепа слнчпца „Ноћна туга“ од С. Р. Дојр.јан пнше о „Добром стнлу“. Пма један нолитнчкн чланак нод насловом „Рго <1ошо поз1га“ где се говорн о Маћедоппји. Ледан новећп чланак •> „Позоришту“ п приказп појединих књпга. Власник н уредннк Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). • ДоеитнЈе Обрадопић — Штаипарија Аце М. Станојевпћа (Чика ЈБубина улица бр 8)