Delo

НЕЧИСТА КРВ — БОР. СТАН^ОВИТх 1 Било је то пред Ускрс. А Софка, као увек у очи таких велнких празника, ништа тада није радила доле, у кући и у кујни, већ горе и то да распрема, намешта одаје по горњем спрату. Тако је било и сада, и да се не би нрљала, била је обукла неки стари минтан, који јој је био тесан, једва га закопчала, те су јој пуна и сувише развијена прса сирам њена витка и сувоњава тела чисто кршила. Тако исто, да јој не би прашина падала по коси била је овлаш завила главу великом „зејтинлијом“ шамијом, те јој је лице одударало јасније и свеже. Радила је. Ветрила је и пајала собе. Њене нануле звечале су по сухом патосу горњег боја њихне велике, старе куће. Доле, испред куће, двориште је било одавно поливено н почишћено. Од капије до куће, белила се калдрмисана путања. Из кофе, на буиару, цурила је вода н беласајући се спрам сунца, капала је по плочама. Трава око бупара, по дворишту, и чак око каменова по калдрми одударала је тамније. Од дворишта преграђена „тарабама", зелеппла се н пружала чак изакуће њихова башта, кроз коју се помоћу каииџика ишло по суседним кућама и комшилуку. Под стрејама чеврљали су врапци. Из комшилука чуло се такође спремање за сутрашњи дан, тресење ћилимова, поњава, лупа и рибање тепсија и сахана. Са улпце допирао је бат корака. У онште, јутро је било чисто, топло, свеже и пуно животворпе, балсамске свежпне, као што су дани пролећа, пред Ускрс.