Delo

II Е Ч II С Т Л К Р В 41 На дпу степеница које су водиле па горњи бој а које су 5иле одмах до кујпе седела јој мати, спашка Тодора. Држала је тепсију у крилу требећи па 1пој пшеницу а у исто време пазила да у кујпп пе искшш јело нз лонаца што су кркљали око ватре. Требила је марљиво шнееицу, јер дапас се иде па гробље и изпоси мртвнма за душу. На капији звекну алка. — Домаћинн! чак горе чу Софка јак глас са оштрпм н страпим нагласом. — Софке, удара пеко... Довпкну јој одоздо мати. Софка остави чишћење и поче силазити. — 11а што ти, пане, не отвориш? Поче се нећкати, силазећн низ степенице и закопчавајући минтан и јаче навлачећи шамију над очи. — Иди, иди. Дошао неко, поче да је жури мати. II док је Софка ишла нутањо.м поред бунара ка капији да отвори, дотле је мати хитро сакрила тепсију. Ужурбапо, мада је било све чисто, опет неколико пута ману метлом нспред кујне и склони неку крпу п још нешто испод степеннца. Софка отвори канпју и, у пола заклоњепа иза капнје пшчекивала је да уђе тај који лупа. На капијн се појавп висок. обријане главе Арнаутпн. Софка је знала да је сигурно неки од џамбаса, који сваке суботе долазе нз Турске овамо, на пазар, да куцују коње. — -Је лп ово ефенди-Митнна кућа? — упита он. II као двоумећи се иоче још једном да загледа капију, као да ннје случајно погрешио. Софка му главом потврди, дајето. Оп широким корацпма и са завученим рукама у белпм чакшнрама уђе. II ма да се још није био ни ирнближио матери која га је чекала поче: — Ете, поздравио вас ефенди-Мита и поручно ми, да вам кажем... — Ако, ако... Добро нам дошб! предусрете га мати н дочекујући га брзо му пзпесе троножну столпцу да седне. — Седи, одмори се, иоче га нудити она. Арпаутин бојажљиво, као укочено, спусти се на столичицу. Мајка као увек пред свима тим очевим гласоношама, стаде преда њ, прекрстнвши руке па појасу и с мало пагнутом главом к њему, да жељно с пупо страхопоштовања чује, шта је њен