Delo

52 Д Е Л 0 Лазареве династије. Не само основним планом (три апспде ' — источна, на северној и јужној певниди — засведене полукубетима или конхама: триконхос), него се и карактером раскошне орнаментике наслањају искључиво на Исток и буде утпсак духовнога сродства са црквама пре Немање. Поред лука на шиљак, који је овде декоративне природе1 и не обавља никакву конструктивну функцију, необично су занимљиве руже па бочним зидовима. Оне су стесане од камених плоча и прорезане у виду разноврсног орнамента, зарад пропуштања светлости, а смештене су над прозорима, испод крунидбеног лука (архпволте). Прозорске руже познаје и романскп стпл, али су оне, и то само по једна, красиле код њега црквено прочеље (КасНепз^ег). Нема примера да су и зидна платна западних цркава била украшена розетама, док на Истоку тај мотив нпје непознат.1 2 Отуда је он морао прећи к нама, као и доста других елемената; али ће начин, на који је извршен прелаз, бпти јасап тек онда кад се ироучи и период српскога неимарства до Немање. Ми смо се на њему дуже задржали, да бисмо пстакли његову важност, и колико је Покрпшкин погрешио, што се није постарао да ма шта о њему сазна. Друга, не мања, погрешка се његова састоји у том, што је нетачно схватио и развиће непмарства после Немање, поделившп га на три скроз неумесне и произвољне епохе. Он је превидео да тадашње српске цркве, поред делпмичног разлаза, имају пеколико заједничких црта, и да постојп знатан број архитектонпх појединости које, независно од времена, наизмепичпо искрсавају. Пре по што то докажемо, иотребно је пзнетп Покрпшкинову поделу. .Представпице прве, најраније епохе, ко.ја се одлпкује претежношћу западних утицаја над византпјским, јесу Студеннца, велика црква у Ариљу и Грацу — дакле XII и XIII век. Друга епоха почиње у XIV веку, а цркве јој носе искључиво византпјско обележје. Он је назива још и епохом краља Милутина, који имађаше блискпх додира са Византијом. Цркве су централнога плана и снабдевене већим бројем кубетД (једио или пет). Епоху представлж код пас Мплутинова задуж1 'Гакав је оп на Истоку, парочпто у Палестипп п мухамеданској архитектури — сасвим суиротно, дакле, готском стилу, где лук на шиљак има чисто конструктиван задатак. 2 В. 8Н'2у^о\У8кЈ: „01е 8с1пскба1е (1еб НеПешбтиз 1п Лег 1»Пс1епс1еп 1птзг,“ 1905. стр. 22, слпка 2.“