Delo

0 СРПСКОЈ ЦРКВЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ 51 не чшш почетак наше архнтектоне уметпости, но бн се чак могло поставити питање: треба ли је сматратп за представницу такозваног Немањићског перпода? Ако, као што рекосмо, може већ сада бити говора о колико-толнко позитивннм етаиама у старом српском неимарству, онда се нрва мора рачунати од покрштења Срба до Немање. Природно је да су Србн по нрелазу у Хришћанство имали црквених грађевина, и да се у једном тако дугом периоду, као што је овај, развијало неимарство. 0 том сведоче и писани сиоменици, али су за пас много важније рушевине, које повремено пуки случај изнесе на видело. До сад их је само око Ниша нађено неколико, у селу Ћурлинама, Матејевцима и Орлану; а Г. Андра Стефаповић је наилазио на њпхове трагове долином Тимока и близу Соко-Бање.' Он мисли да се овамо вероватно може убројати и стара варошка црква у Прокупљу; ја сам, међу тим, обратио још раније пажњу на једну цркву близу Нереза, на којој се из записа види да је зидана пре Немање. Врло је запимљнво да се готово на свима јавља нартекс као саставни део грађевине, а не мање је важна п разноликост грађевинског типа. Тако, па пример, црква у Орлану испољује василични облик, веома редак код нас — Дечапи се донекле приближују њему, и Пећска црква због својих параклиса —, а она близу Нереза садржи па источном крају тзв. триконхос, који доцпије поетаје карактеристично обележје цркава Лазаревог доба. Ватим по негде зачуђује необпчпа ширина округлих лукова, који каткад добијају потковичаст вид. Неке од тих разрушених цркава фланкнране су лево п десно од 'уласка у ирипрату високнм кулама (нирговпма), као црква у Куршумљу, на којој апсида има основу налпчну детелином листу. Ови архитектони елемепти, побројапи за сад на брзу руку, заслужују озбиљну пажњу. Треба знати, да су они чисто источњачког порекла и да нигде на Западу пемају тако јасних паралела, као код нас. То ми изазива закључак, дајесрпска архитектура нре Немање стајала под јаким утнцајнма Пстока п да тамо ваља тражити објашњења и некпм доциијим иојавама њеним. Кад већ дођосмо патај говор — да споменемо још и ово. У развоју старога српског ненмарства пстиче се својом особеношћу група цркава, грађеннх под Лазаром н члановима његова дома, тако да би се могле назватн п задужбпнама 11 „Срп. Књпжевнп Гласнпк", IX, 1. стр. 50 I 4*