Delo

54 Д Е Л 0 код нас нема доследно романске грађевине, но само цркава са више или мање признака романскога стила. Према том, прву групу овога периода треба тако разумети, да су у њој романски еламенти претежнији од византијских. Претпоставља се да су нам они дошли из Италије преко Далмације. Ово је мишљење усвојено и без сумње није нетачно, само мени данас изгледа, да се при том мало претерује. Јер да западни утицај беше збиља тако снажан, мислим да бисмо имали чистијих романских грађевина, но што су Студеница и Дечани, и да се онда не би могло дешавати: да се поред њих готово истовремено граде и цркве у беспрекорно византијском слогу. Веома је значајан факат, да се није нигде код нас тако нерадо одступало од византијског стила, као на домену религиозне архитектуре, где је он сматран аманетом Православља и побожности. Можда би се присуство западних елемената могло приписати другој једној чињеници. Знамо да су за грађење старих српских цркава дозпвани по некад приморски мајстори. Тако се поступало онда, када се тицало каквога финијега неимарског посла, за који морадоше бпти употребљени странци, као што се у малим земљама чини и данас. Да ли под тим „мајсторима с Приморја“ ваља подразумевати само Далматинце — стоји у питању. Лако је могућно да градњу Студенице руковођаше какав Талијан, јер у њој видимо и један мотив, који је својствен само ломбардијским црквама XII и XIII века: то су она два лава, на чијим хрптима почивају стубови главнога портала. Исто тако нпје невероватно, да су цркву у Грацу — задужбину Францускиње Јелене, супруге Стевана I Уроша — судећи по готским особницима (потпорни стубови, контрфортп), градили француски зидари.1 Сличну 1 Рад п заслуге крал>пце Јелене за српску уметност очекују достојну оцену. Још архиеппскоп Данило, први српски неимар п познавалац атонске архитектуре, велпча просвећеност ове сјајне принцезе. Изгледа да је било доста њених задужбпна и да оне образују чак засебан грађевински тип. Наведене примесе готскога стила открива п развалина једне цркве близу Скадра, којој такође Јелепа беше ктиторка Опширан се оппс палази код А. БедгапЈ-а „Зоиуешгв <1е 1а Наи1-А1ћаше“ (Париз 1901), стр. 93—98. Дрква беше назидана крај Бојане, на темелшма једпе Јустинпјановецркве, иосвећене истпм свецима. Сачувана су и два, вероватно доцпија, латпнска записа: један над главнпм вратпма, а други лево од њих па зиду. Оп гласи: „Спомснуј се, Господе, служавке гвоје Јелепе, крал.ице Србије, Дукље, Албаније, Хума, Далмацпје и приморских крајева, која са синовима својим, краљевима Урошем и Стеваном, сагради из-. иова ову цркву у славу нреподобних мученика Сергпја и Вакха, п прнведе је крају и довршп лета Господња 1240.“ Бпло би од научног интереса расветлити везу, која очевидно постоји између Јелепннпх задужбина и готскога стила