Delo

0 СРПСКОЈ ЦРКВЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ 55 потражњу туђинских услуга сретамо и у штампарској вештини XVI века. Кад је књигу ваљало скупоценије и украсније наштампати, није се наручивала на Ободу, веК у Млецима1 — онако као што се некад првп Немањићи не устручаваху, да зарад већега сјаја својих задужбина ирпзову у помоћ и каквога туђипа. Он би тада зачипио православну богомољу мотивима, којп га окружаваху на дому и чију је жнву успомену допео собом у наше крајеве. Држим да би прикуиљање података о неимарима наших манастирских цркава — једап колико тежак, толико и користан посао — ишло у прилог овом мом мишљењу. Остаје нам, што се тиче овога периода, да повучемо још разлику између приближно романских и чисто византијских грађевина. Покришкин није ни ту имао довољно разумевања, а не беше му познато — што је такође за осуду — пи оно што су рекли други пре њега. Тако је о том, осим мене, писао н Г. Андра Стефановић, успевшп да окарактернше са техничког гледишта разлику између једне и друге групе цркава.1 2 Да би читаоци видели, шта је Покришкин и овде пропустио нека зано, изнећемо им у кратко ту разлику. Код прве групе пада одмах у очи примена камена, којп је често свуда углачан (тесаник или мрамор). Техничка је страна савршенпја, но код чисто византијских грађевина, а прецизност обраде по некад тако фрапантна, да задивљује. Орнаментика у камену одликује се необичним богатством, и ваља је тражити око прозора и портала црквених. Ту она стоји нагомилана под видом перваза, чија раскошност достиже врхунац на тзв. „царским вратима“, која везују унутрашњу припрату (нартекс) и средњи део цркве (храм, кор). Утицај се романског стила простире често и на сама платна зидова, где нарочито обраћа пажњу плочасти испад венаца, завршен оздо лучним фризом (Кипс1ћо^еп1пеб). Затим су романскога порекла веће димензије самих цркава, као и витке размере махом дводелннх прозора, и стубића који раздвајају прозорске отворе. Капители стубића су такође отуд иозајмљени, а не мање и израда портала, који су по врху крунисани орнаментисаннм архнволтама, а вертнкалпо наизменце 1 Најлепши је пример за то миниј Вићептпја ВуковЈЊа, епна Божпдаревог, штампан ва кожп у Млецпма. То је ремек-дело штампарске вештине и једна од највећих драгоцености наше Народпе Бпблпотеке. 2 „Срн. Књижевнп Гласнпк“, IX, 1 стр. 51—5-4. Ја сам пре тога нисао: „Ше МгсћИсће АгсћНекЧиг Иег Зегћеп пп МШе1аИег“ (Београд, 1 02) стр. .41 1Т.