Delo

56 Д Е Л 0 ограничени полигоналним и округлим (но некад впјугастим, завојним) стубовима. Исти је случај с кубетом и апсидама, које овде имају кружну основу. На чисто византијским грађевинама, изведеним врло ретко од самога камена, но мешавином опека и тесаника, ови се архптектони чиниоци морали другаче изводнти већ због саме природе градива. Камену орнаментику, која код зданија нрве групе игра тако важну улогу, заменише овде други естетички мотиви. Неимар је, распоређујући у правилним слојевима наизменично камен са опекама, слажући ове последње негде и вертикално на хоризонталан низ каменова, постизао ванредно живописно дејство. Кубе је споља у основи свакад полигонално, најчешће на осам рогљева. Апспде су ограничене споља са 3 или 5 страна као делови полигоналне основе. Венац је махом изведен на 3—5 слојева опека зупчасто цик-цак положених. Место крстастих сводова, којп код прве групе нису ретки, угготребљени су овде већином полуобличасти или кугласти сводови. Дало би се навести још подоста тих разноврсних ознака и много што-шта надовезати о њихову иостанку, али то прекорачује обим једнога реферата. 0 њима је много ире требао Покришкин да пише, кад се већ латио тако озбиљнога посла, као што је овај. Али као да су највише удаљени од истине Покришкинови назори о црквама Лазареве династије. Код њега оне образују трећу епоху, и велн да открпвају извесну оригиналност, а не изноеи ни једну њихову националну белегу.1 * * * У Пошто оне, упо1 Нема сумње да стара српска уметност скрива доста народних црта и да ће се свакако наћи неке п у архпт^ктури српској, парочито у орнаментпци. Држпм да би се опе доиста и откриле, кад би се предузело стручпо трагање за њима. При том би вал.ало поклонити пажњу извесним орнаменталппм мотивима на богумилским надгробппм сноменицима у Босни. Изгледа да су неки од ових мотива прешли у паше ћилимарство и неимарску орнаментику. Али је за сад још сувише рапо говорити о том, а нарочито онде где*се отворепо скоби туђ утицај, као што је на црквама Лазаревог доба. У овом су иогледу важпи резултати, до којих је дошла руска научна експедиција у Маћедонији г. 1900, под вођством академика Н. П. Кондакова. Том је приликом зготовл>ено преко 500 снимака разних споменика хришћанске старпне у маћедонским крајевима, а тежиште ироучавања беше пренесено на архитектуру. Похођенп су, између осталих, Марков манастир, I рачаница, Нагорич (иптересантна грађевина и због добро очуваних ликова српских владалаца) и многобројпи споменици у околини Охрида. Кондаков сматра да утицај Византије треба свести на Царпград и његову близину, а истиче па овпм маћедонским споменицима словенски, управо српски утицај. То је ве-