Delo

58 Д Е Л 0 грани наше старе уметности, као у архитектури овога периода.1 Тако су некад, пре Немање — само у мањој мери — пресађивали те елементе на нашем земљишту грчки мисионари из разнпх манастирских насеобина, створивши тиме духовно сродство између онога и овога доба. Покришкин је о свему том морао водити строгога рачуна, кад је већ сео да пише историју једнога дела нашега старог неимарства. Осим тога, он није запазио ни другу једну ствар, која је, по мом мишљењу, необично важна, а то је питање о спољнем нартексу. Ја сам у своје време покушао да докажем, да је он, при свем том што негде буди утисак незграпнога додатка цркви, зидан кад и она, сматрајући да беше намењен „оглашенима“ и оним богумилима, који се приуготовљавају на повратак православној цркви.'2 Колико је ова друга претпоставка тачна, моћи ће се тек онда рећи, када се расветли положај богумила у напшј старој држави; али да спољни нартекси нису доцнијега датума и да су сматрани за саставни део српских цркава, види се најбоље на Грачаници и Манасији. У Раванпци је насликан кнез Лазар, како у рукама држи слику своје задужбине, на којој је представљен и спољни партекс. Није искључена могућност да су спољне припрате грађене по негде и поводом каквога изванредног догађаја, рецимо задобивене битке, само што се то ипак морало да зб^уде убрзо после назидане цркве. Ово питање стоји још отворено и мислим да сваки грепш који, пишући о старој српској црквеној архитектури, прелази преко њега ћутке. Поред архитектуре, Покришкнн описује и живопнс по црквама, делећи га на две епохе. Првој (крај ХН-ог и XIII век) припадају неколико фресака Студенице (Распеће и Јован Крститељ), Ариља (ликови Милутина, Стевана Драгутина, његове супруге и синова Владислава и Стевана Урошице) и Жиче (Четрдесет Мученика). Живопис друге епохе, која испуњује XIV век, бдаје уплив талијанског ренесанса, коме Покришкин уступа веће шаренило драперије и живахност нриказаних радњи. Овамо 1 У миаијатурпом слпкарству, на пример, има још прилично западњаштва. 2 „Ше кЈгсћНсће АгсћЦекПп- <1ег 8егћеп е1с.“ стр. 36 И.