Delo

66 Д Е Л 0 са којим у нролазу састао, хотимице бп га обишао. А кад би га овај зауставио и запитао, како живи, пакосно би му се насмејао у очи: — хе-хе-хе — ето, впдиш, тражим компас, што сам га изгубио, хе-хе-хе! А везе је одржавао једино са Сибиријом. Некако осећао се обвезаним, да их не напусти, кад их је већ собом повукао. Ови су били сви млађи годину-две и незнатнији, безбојни карактери, на које је он испупчена, јача, упорна инднвидуа силно утицао. Они су то знали и сада већ на чисто видели свој безнадни положај. Али о томе нису никада смели отворено говорити један пред другим. Жнвели су и ломили се, давајући часове пз српског језика, ппшући гшсма и анонсе. Али то је било страшно таворење. Што злслуже или у дуг, или на псхрану. Па ииак ма колико беху запуштени, још их није остављала нада. Загревали се узајамно богатим нлановима и ружичастим илузијама. Та их је борба са немаштином н учинила грубима, бруталнима и онемогућила их за друштво. Жпвели су усамљени. Ни са ким се нису мешали. Нп са женскпњем. Сем суседних путничавих слушкиња и гојазних куварпца. С тога у њиховим срцима утрнуше скоро сви нежнији осећаји. Ако бн се који пробудио, они би га силом угушивали. Јер им после живот постајао још горчим, јер стрепљаху један од другог и бојаху се узајамна немилосрдна исмејавања и боцкања. А особито се страшише Ђуре, чије саркастичне примедбе засецаху дубоко, тамо где је најмекше и где највише бриди. Сентпментални Миша је најгоре патпо од њега. И они га ипак трнљаху. И ником не паде никада на памет, да ронће нротив његова тиранства. Ћутке се покораваху, као подјармљено робље. Кад је Ђура видео, да ни од једног не може исцедити ни новчића, хукну и изадре се на остале: — И ви сте ми људи. Овај тамо капа дану-ноћу над цреварским бугарским писмима, овај овде изанђао језнк од силне граматпке — па ппак гладујете. Фуј! Видп се, да сте рођени, да надиичите, грбате н цркавате. Тако ћете се и издератн сви, а на послетку ћете се отегн^ти од глади! Фуј! Ја ако некад немам новаца — ја бар и не радпм — и то