Delo

П А II В II Ц II 67 је рекао са силпим презирањем, по одмах злокобно додаде: Али, али... П поче великим корацима ходати по соби. Дисао је тешко и у пролазу сваки пут ударао батином по столу, по столици н довратку. Био је љут. Гризла га је глад п оп постајаше све раздраженији и јароснији. — Богаљевп, богал5еви! Ни прстом не зпате маћи, док вас ја пе гурнем напред. Покуњили сте се, као врапчац под стрехом. Зар ја да вам гурам сваки залогај под нос! Хоћете ли, да п жваћем за вас? Гладујте, а седнте, чучите ту, као трухли пањеви. Нн једаи да се макне. А нисте ли пролазили рпнгом, инсте ли вндели опа румена, задовољна, светла, сита лица? Нисте ли гледали, како тн грабљпвн, сити копцп лове девојке, јер они и за то имају времепа и труда — а ви згурили се ту, а црева вам крче, п очн да вам се избуљнле од глади и жеље. Устапнте, тражите, обазрнте се. Ха, ха, ха! Да, да, али што да ви устајете са легала, што да се напрежете, кад је ту Ђура; он ће и вама набавити хлеба! Па — бога ми и хоће! Хоће! II стаде на, сред собе. Мрак се већ био са свим згуснуо _и облио све углове и све лнкове. Само на средини стршио дугп лпк Ђурип, ксји се већ иретапао у црнину ноћие тмпне, још му се цигло очи светлиле, као фосфор. Руку је стпснуо у грчевпту песпицу и злокобно је претио и махао њоме. Чпнило се да се спрема паједан велики крвави окршај са још никада невиђеном зверком. Хоћу! Хоћу! Глас му је' био храпав и промукао, као да је хтео, да риче, а неко га стискао за гушу, па пе да. Мрак је бивао све гушћи, а тншнна све страшнија. Чуло се само, како се грудп брзо и плаховпто надимљу и како престрашена срца клопотају. Она се тројпца покуњила, увукла у себе, па се не виде. Док Никола не проговорн још доста мирннм и сигурнпм гласом: — На добро, добро, Ђуро; али где тп мпслнш набавнтн новаца — сада? — Ех! Шта! Хоћу! Мора бити! — II после, поштојеодахнуо — наставн новим, пиштећпм гласом: Ја знам одакле. Оданде где га пма н сувпше. Знаш, пабавпћу. Мора бпти. — Набавпћу. Мора битн. Јесн ли разумео? Па ћете бити 5*