Delo

78 Д Е Л 0 нодској седеици, поред осталих чланова присуствовалп тадз и сенатори и грађанске судпје. Новела пак цара Андроника III Палеолога (млађег) од 1329. год. паређује да у провпнцијскпм колегијама, које су решавале и о брачпим предметпма, поред оеталих чланова мора бити н „бар по један епископ."1 Ово проширпвање круга црквено-судске надлежности објашњава се с једпе стране недовољним старањем о одржању правног поретка за време латинске управе, а с друге, оскудицом спремнпх судија после тога доба. Не налазећи увек довољно заштпте код грађанских судова парничне странке су се увек радије обраћале духовнпм судовпма; а обелодањена неспремност или несавесност грађанских судија пружала је право епис.копима по очувапој традицијп да употребе своју власт. На тај нач-ин иоступно се развило црквено правосуђе на Истоку у облику, који је очувап и доцнпје за све време некрштене управе, а у области Турске он важи и данас. Црква се у Турској брпне не само о чпсто верским питањима; она не расправља само питања унутрашње црквене јурпсдикцпје над службеним особљем својим, него и сва пптања прпватно-правне природе, која истичу из њепих обреда или нз њеног суделовања. Отуда и сби брачни спорови хришћанскпх подапика како лпчне, тако и имовинске природе, у Турској царевини припадају судовима црквепим. Ово право цркве, које и данас важи у Турској, оснива се па повластицам-а, које је цркви признао још освајач Цариграда Мухамед II (1451—1481).1 2 Ог. Чед. Митровић. (Наставиће се) \ 1 2ћјбћтап ЕћегесШ 8. 190. 2 Видп „Оиште одредбе о управи црквеппх и народпнх послова православпих хрпшћапа под уцравом васел^епског престола" у преводу архимандрпта Нићпфора Перића, Београд, 1900. сгр. V и VI тач. б. п 7.