Delo

ВРАК II ПРАВОСУЂЕ 77 моћених својих органа или нарочптих института1 у виду тако званих еиисконских пли црквених савета (ргевћу^егшт, соп§1бвогшт) о чијој старини сведоче нам још и Аностолски Устави (II, 28.). Алп и ако је сама држава својии законом нрепела бнла брачне иредмете у искључиву надлежност црквено-судске власти, ипак ранији однос између ње н цркве у иогледу овог истога питања није тиме био још коначно и сасвим измењен. То још не значи да се од тога доба државна власт за увек и као из неког принципа одрекла сваког свог учешћа у брачним иредметима. Цареви византијски, ио старој навици својој, задржали су за себе и даље право законодавства и највишег суда у тпм предметима. Упоредо са црквеним судом брачне су спорове расправљали и грађанске судије, чије су одлуке понегда бивале шта више у опреци са одлукама црквено-судске власти.1 2 3 Последњих векова византијског царства све већма се опажала ова замршеност односа и неодрећеност гранпца надлежности грађанске и црквене власти. „У савету царском заседава више свештенство, и обратно, царски великодостојници имају учешћа у патријаршијском синоду. При наименовању и премештању судија меша се цар, и обратно, у иостављању и надзору царских судија то исто опет чини патрнјарх. У богословским споровима узима учешће цар и уопште други световњаци, док међутим правници и спремне судије налазе се готово искључиво међу свештеницима. Тиме се објашњава зашто је судска надлежност патријаршијског и епископског синода узимала све шире размере. Док је раније њихова надлежност и у погледу брачнпх предмета била оспОравана, дотле сад их видимо да решавају не само питања брачног имовнпског права, него шта више и питања својиие, наследног и тражбеног права.“ 5 0 овој замршености односа, у колико се специјално брачних предмета тиче, налазимо потврду и код грчког коментатора канопа Валсамона. Тумачећи 53. правило Трулског сабора он наводи један докуменат из архиве хартофилакса, чија садржина показује да су при решавању једпог питања о сродств.у у си1 2ћ1бћтап, ор. сН. 672. п ИЈе бупоЗеп иш1 (Пе Ер1бкора1 — АпНег т (1ег тог§еп1ашИбсћеп Шгсће \У1еп 1867. 8. 219. Милаш II. „Достојанс.тиа у православној црквп." Панчево, 1879. г. стр. 77. 2 Хасћапа ор. сД. 8. 384. 3 1. с. 8. 388.