Delo

82 Д Е Л 0 — Увек, иросто зато што о неискрености мора човек много да мисли, да је удешава и да непрестано о њој мисли, а мене мрзи да мислим. — То ме јако жалости. Искрен је човек више него досадан, он је тривијалан! Ви, онда, чак нп комплименте не умете чинити. То је страшно! — Впдим по тону вашем, да бисте, испитавшн моје способности у друштву, врло радо, и то што пре, променили с мојом сестром и место и каваљера, аи пбСјие да вас опали сунце. графова Машковскнх. — На против, шштрасти привлаче човека! Ја ћу остати на месту које нам је наметнуто, и почећу да вас васпптавам у ономе у чему ни самн Језуити нису умели да се нађу! — Заповедајте, ја ћу вас слушати! — рече младић, нагињући нафрпзирану главу кокетној дами. Она га лако удари лепезом по руци. — Тхепб! — узвикну весело — па ви сте, кнеже, по каткад, диван дечко! кад сам вас данас видела, уоиз пТ ауег р а г и ћ о г г 1 ћ 1 е! — Ја, очевидно, добијам што се блИ5ке упознајемо. — У толнко боље! — Али нисам вам ни био тако непознат, кнегињо. Пре пет година био сам вам девер! — Ах! онда! То је био тако гадан дан! Имала сам онда врло рђаво скројен струк и била сам љута на кројачицу као лавица. А уз то, бело ми не стоји добро, нисам волела атлас, све је било против моје воље. Ах! топ 01еи! у такав дан изгледати рђаво за љубав којекаквих варварских традиција! Тај ме човек увек једи! Ви ми нисте досађивали, јер вас онда нисам никако ни спазила. Јел’те да ми црнина лепо стоји? — Црнина вам је дивно скројена! — одговори кнез Леон, погледајући њен обли стас. — Мислите! 0, нисте никакав пробпрач! То је права врећица, само удешена нрема околини. Традиција ваше матере, да се пошто пото посе исечепи струкови! — Традпцпја нам само паносн штете! — Ах, ПаНеиг! — и опет га гуриу лепезом. — Зашто те кажњавају, Леопе? — упита преко стола граф Машковски. — За пстину! — одговори младпћ.