Delo

КЊИЖКВНК ПРВИПК 95 Нигда да uac худи вопљ, пигда Обезчести, Нити впше тужна иечал игда Изнеможди... VIII. Глас Елипа, б, 1822: Нека худи себека срамоти, Ругајућ’ се човечества беди. Благородне неће заслеиитп Баш ако је и гврд у1 надежди. Што клевета, мрзи он и псује, Зар ти тешко?... Седмоструки Цвјетак овај вишеструко је интересан. Пма више питања, која се истављују о њему. На пр.: зашто је баш овакву збирку песама нреводио? С кога језика коју песму у њој? Откуда му текст њихов? Колико превод његов одговара оригиналном тексту? Колико превод његов може послужитн бољем сазнању о оригпналима, у нрвом реду о песмама Риге из Фере? Птд. На сва та пнтања, на жалост, не могу овде датн ни поузданија одговора, али се надам да ћу овако бар подстаћи кога позванијега, који зна новогрчку литературу, да нам н ова питања боље расветли. Повод Поповпћеву превођењу Седмостручно г Цвјетка види се врло лако, кад се има на уму, да је преводиочев отац био Грк, те му се и син, и ако се првенствено спремао за срнског списатеља, с поносом осећао и Грком, Елином, нарочнто у то време (1825), док је „свети устанак“ још трајао и привлачио пажњу и симпатије целога образованог света. Л>убав према Елади и Елинима, коју је у Поповића доста подстицала н школа и онда модерно филхеленство, појачаоје пајвнше утицај очев, љубав његова и поноситост са свега што је „елипско41. које нам је Поновић доцније у Тврдицп, с фином иронијом, лепо представио на Кир-Јањп. Утицаја још каквог, н пз наше ондашње литературе, мислим да пије било, јер мн се у њој тек г. 1829. срећемо с првом књигом, која се пепосредппје бави о грчком устанку, с преводом с немачког од Аврама Бранковића Бој код Наварипа или Разореније турске флоте. Пначе се једино у Давидовнћевнм Новннама Србским, док су излазиле, могло наћи но пешто о устанку у Грчкој, као пз1 У рукопису је и.