Delo

Д Е Л 0 96 вод из Wiener Zeitung-a. Љубав ту према Грцима, и по крви урођену, нарочито према новом Херојском Добу њихову, сачувао је Поповић и даље и дао јој доцније нзраза и у једној од најбољих песама својих у Даворију, у песми о Марку Бочарису.1 На питање откуда Поповићу текст, с којега је иреводио, могло би нам донекле дати одговора оно што знамо из раније споменутог предавања Николајевићева о Риги из Фере. Он на наведеном месту, на стр. 115. вели: „Изгледа да је Рига писао више песама, и да су оне, у његово време, у преписима и отисцима кружиле и биле певане“ — додајмо: свуда где је било Грка — па онда, разуме се, лако могућно и у кући „Елина“ Стернје у Вршцу, у толико пре, што по М. Петровском (Изв. отд. р. јаз. 1906. XI књ. 1. стр. 129) видимо, да су песме Ригине штампалп у Бечу (до 1798.) браћа Пуљо. Тако их је могао лако читати и млади Поповић, нарочито за оне две године што је нреседео у кући ван школе, кад му се отворила нарочита „глад 1 Вредно би било да нас неко од новосадских књижевника поближе упозна са Седмостручним Цвјетком, па да том приликом обрати пажњу п на то, како стоје према песмама у Седмостручном Цвјетку нпр. ови стихови из Марка Вочариса: Шта стојите, храбра браћо, Није л' с нама Бог? Ко је многе потро враге, Сакрушиће и овог. Сви у бој! Нек је два пут већи број Душманина злогласнога, Надбиће га слога! (страна 39. и 40. у првом издању), па онда: Ој врлости сваке мати, Грчка земљо, земљо мила, Тко ли неће живот дати, Да нам будеш што си била? Да се опет муза двори, II век златнп с њима врати ; Одавно те тама мори, Дпвна свију наук' мати. (стр. 41. п 42): на можда и ова: Море знаш ли ону земљу, Што змајеве рађа? и т. д. Мени се све чини да ће бити неке свезе међу њима и оним у Цвјетку, јер прва, ето, као да је из прве Ригине, и у њој има оног рптма марсељезиног, док је друга као одломак, извадак из Корајеве (IV) што је слободи грчкој посвећена.