Delo

Р А Ф А Е Л (НАСТАВАК) „Св. Породица из куће Каниђани“ чини завршетак у низу Раф&елових мадона фиорентинског перпода. Фиорентинског је порекла, до душе, и „Богородица с Балдахином“, коју уметник не стиже да доврши, јер баш тада буде позван у Рим. Богородица је ту, са Младенцем на крилу, стављена на степенаст престо под округлим „небом“ и окружена четворицом стаситих светитеља. Лево и десно лебде над њом по један одрасли анђео, док друга два мања и нага стоје испред престола и читају исписани трак. Изнесен је, дакле, онај свечани моменат, када нам се мати божја јавља као краљица, чију небеску свиту образују хрпшћански оци и светитељи. Ово је највећма компликован приказ богородице, не само због произвољнога броја фигура, него и због веће тешкоће у постизању јединства; али он беше инак веома омиљен код талијанских сликара, о чему сведочи велик број очуваних примерака, познатих још под именом „светих конверзација“. Сродна богородичиним слпкама и толико исто лепа „Св. Катарина“, у лондонској народној галерији, постала је такође за време Рафаеловог фиорентинског боравка. Млада и одушевљена светица додирује левом руком точак, на коме је мученичком смрћу запечатила своје религиозно уверење, а десницом притиска узбуђене груди. Тако фине и меке, тако беле руке не виђа се увек! Нема сумње да ту има доста Леонардова утицаја, који беше највећи вештак у сликању дражесннх женских