Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ (Наставак) II. Баш кад је купе нрешао преко Европског моста, који је изгледао као запаљен од жутих и љубичастих одблесака са Сен-Лазарске станице, присети се она да је и сувише јако уз буђена да би се могла да појави у кући са овако од плача надувеним очима и од суза зажареним образима. Подигнувши окно на предњем делу купеа, рече кочијашу: — Терајте Морерију, Оперски трг. Присети се да више нема за послуживање равиолија оних ситних талијанских колача од настете окојезгре од исецканог хмеса. Јулија Сиржер је била од оних веома вичних кућевница које знају боље но њихови мужеви свакоме шта треба и умеју му то и показати. Лења у стварима где дух треба да ради, трома за отмене разговоре којп су је заплашивали и узнемиравали, она се је радије бавила унутарњим бригама н ситним пословима женских прстију; у томе се је одликовала с много доброћудности и простодушности. Купе је прекратио пут спустивши се Лондонском улицом и прешавши Тројичин трг. Одавде пође ходом, толико су се тискала кола при улазу у Шосе—д’Антен; и ту, баш под транспарентом на коме се црним словима читало: Париска и Луксенбуршка Банка, застаде за извесно време. Јулија је после своје свадбе живела у тој кући двадесет п две гсдине. Међутим, пошто су директори сместили свој засебни стан на Ваграмском тргу, особље је заузело канцеларнјама старо здање... Коњ поново поче ходом. Кроз прозоре који су били избраз-