Delo

Р А (Ј) А Е Л 107 Лав X Медичи, не беше мањи од њега као нокровитељ лепнх вештина; али је човеком био осетно мањн. Немађаше Јулијеве ширине впдокруга, високостп духа, енергије. То се види и на њиховој спољашности. Рафаел је овековечио црте обојице, п случај хтеде, да се од оба сјајна портрета очува но једна изврсна стара копија, те се данас не разаанаје орпгпиал. Салик Јулија II (галерија Pitii и Уфпцпје) датира из последњих му година живота. Моћнп је старац посустао, водећн ратове и стварајућп црквену државу. Плећа су се погнула под бременом старости, пуна бела брада пала ua груди, очнн капци отежали; алн још не згасну огањ крупних и гаравих очију, које нспод снажнога чела сјаје у своји.м дубоким дупљама. Налицу старчеву, из пабраннх обрва и стиснутнх усана огледа се гвоздена воља и одлучност; гледаоци су — вели Вазари — дрхталн нред овом сликом, као да сам папа стоји пред њима! Рафаел се одмах подухватио додељенога посла п већ га септембра 1508 видимо у велико запосленог. Норед њега, тамо делаше тада Микеланђело, застирући дивовским фрескама таваницу Сикстинске Капеле, н Браманте, градећи план за горасгасну реконструкцију Петрове Цркве. Трећа звезда овога једннственог трозвежђа, које сјајем својим засењпваше сав уметннчки свет Вечнога Града, беше Рафаел. Јулије II поверио је његовој кичици, да украси зндове неколпко соба у Ватикану, не дочекавши да види целокупно извршење ове епохалне наруџбине. Нн самом Рафаелу не беше то суђено; али ouo што је, оптерећен и другим пословпма, стигао да створи у Ватиканскпм Станцама, остаће вечито лепо и представљаће кроз сва времена једно саздање, које припада свему човечанству. Рафаел Санцио, дошавши у Рим, пожпве још свега дванаест година; и данас, скоро након четнри века, време које мења људе и њпхов укус, оставило је Рафаелове рпмске творевнне на првобитној недостижној висини. (Наставиће се) Д-р Божидар С. Николајеви!;