Delo

Д Е Л 0 llp . понова ударпше сузе на очи. Живо обриса очи. Скидање с купеа и ова ситна кишица добро су дошли да је стишају. У обично осветљеном дућану много се је путника склонило, грицкајући т^лијанске и аустријске колаче у ломбардијска пли сицплпјанска вина умочене. Госпођа Сиржер наручи мале колачиће и бираше их лагано из тањира који сујој пружили; и уживала је у стишаној сензацији што заборавља, што се враћа у обично стање које је било прекпиуто посетом свештенику. Попевши се у кола посматрала је куће, дрвеће, руменп и кишни крајичак неба који се је видео иза крупне кочијашеве сплуете; тврдоглаво је посматрала то, да би своје мисли заузела својим очима и угушнла глас који је говорио: „Одмах, одмах...“ Б добро, нека буде одмах! Али ће бар ићи да види свога драгана: он је, читајућн Тап, очекивао у маломе салону на првоме спрату који се звао „спви салон“ због боје на тканинама. Још један савијутак, на колска постаја, па Ваграмски трг и, ето, куће: точкови се лако очешу о плочнпк, коњ се заустави фрчећи на пљуску. ...Била је то огромна палата у дну једне баште као шума густе, огромна палата коју је, ту скоро, сазидао неки заљубљени директор за једну славпу глумицу. Уметница се је ту сместила н ако се слике још ни сасушиле нису а тканине су тек у пола биле застрте; како је палата била огромна, са површннама необнчних сразмера за украшавање, високнх прозора за које је требало да тапетари доста раде, она је прекинула везу пре но што се потпуно наместпла и, једнога јутра рекавши збогом свему, н позоришту и љубави, отпутова, одневшн адиђаре а оставивши намештај. После неколико недеља оба ортака Париске и Луксембуршке Банке купише кућу и сву покретност. Преко новнна објави се ова кнежевсва кућа; у очима публике требало је подићи глас Друштву који је био уоијен скорашњим самоубиством Г. Артоа и његовом лпчном пропашћу. Палата се, чије је лице гледало на трг, јако допала Г. н Госпођи Сиржер и они су ту и становали, сваки засебно. Г. Сиржер, немоћан, неспособан да се спусти и да се успие уз стененице, становао је у нриземном спрату у коме је била кујна, ћилер п стан Танијин, корзиканска дојкпња Јулијина која је сада служнла као вратарка. На ирвоме су спрату били