Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ \ 1 I салони, биљарница, трпезарија п сиви будоар. Јулијин је стан, са бнблпотеком и другпм незаузетпм собама, био на другом спрату. Павиљон један у стилу Луја X\'l, пољска кућа какв<>г некадањег Паризлије, коју су рушноци усред баште сачували, сад је припадала Г. Ескијеу. Двоје су се монументалне вратнпце отварале према Г»пграмском тргу. Госпођа Сиржер зазвоии на десним, док је кочпјаш, окрећућн брзо, викао: „()тварај!“ на оним левим. Одмах још, под кровом, перон је указпвао на увојнте басамаке који су водили у предсобље, право царско предсобље на четирн олучепа стуба, с фризом од венаца п каменитим степеницама са два успона, застртим ћилимовимау стплу ренесанса. Јулнја се успеља брзо, бацнвшн, успут, собарпцн која је очекиваше, кишобран с речима: „Хвала, Марн“. Прошавши покрај спвога салона срце јој силно закуца те се она, за тренутак, прислони на зид... Јадни пријатељ је бпо ту; он је очекивао, незнајућп да је она мало час изневерила своју нежност, да се сад враћа наоружана нротив њега!... Пође понова и дође до своје собе. Уђе у њу баш кад н Мари дође другим степеницама. Док су јој скидали поквашено одело, она је с највећом чистотом мислила, као да је некп туђ глас на уво говорио: „То неће бити, Морис ће сигурно... остатп код мене!“ На трокрилном огледалу у енглеском орману огледала се гола рамена ове младе жепе, њене голе миишце и силуета њена подмлађена кратким доњим сукњама н изрезима на стежњаку. Белина, без бора и без пега, пједре облине на њенпм раменнма доиста су је чиниле бескрајно прпвлачном. Негда се ннје много брннула о својој лепотп, али је даиас, због Мориса, воднла рачуна о њој, јер је желела да видп у његовим очнма онај пламен задовољства који се пали самим тим што се видн каква згодна хаљина или лено очешљане косе, јер је опа хтела да чује оне полугласпе речи кад он за сто седне до ње: „Ала сте лепи“; та она је и мимо све, била жена, п ако нпје кокетовала пнтп се брннула да се доиадпе људпма нрема којима је равнодушна. Жена у љубавној грозници је као п веренпца; природа захтева да се она кити и да се крунише за блиску везу. — Коју ће хаљину госпођа обућп за вечеру? — Црну гренадинску хаљпну, Марп. Нарочито је волела те две боје, снву и црну. П>ен је кро-