Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕПЕ 115 Крупан, у оделу од фине чоје које је скројено ио његовом укусу и ван сваке моде, затворио је улазак својим снажним телом које је живот ипак мало погнуо; лице му је било доброћудно, умно и збрчкано, с плавим детиљским зеницама, врло меке, отворено плаве косе, прошаране седином која као да је горела на његовој глави, а на челу му је био један прамен, гушћи и внши од остале косе... — До мене је кривица, изјави Госпођа Сиржер, ја сам се закаснила. И пошавши ка другом крају стола, док се Морис руковао с Ескијем, она дође до Г. Сиржерове покретне наслоњаче. Служила га је Немица која се звала Хело, а он се није мицао из ове наслоњаче, па чак ни при путовањима својим између Луксембурга и Париза. Грозна болест кичмене мождине од које је боловао, за три године је укочилаи свела на детиње пропорције снажни стас старога спортисте. Јулија га лако пољуби у чело, међу многобројне седе праменове, који су били прошарани преосталим чуперцима црне косе. Он јој не рече ништа. Очи му се само покренуле, јер главом није могао, без болова, нп да мрдне. Сви седоше, Ескије десно од Госпође Сиржер, Морис према њој, Клара између њихдвојице тако да јој Хело и Г. Сиржер дођоше преко пута. Вечера је била суморна. Клара је говорила мало. Она је себи давала рачуна о томе да, пошто још нпје ушла у жпвот, неће говорити ништа ни корисно ни ново о људпма, о стварима које рђаво познаје. — Јулија се је, осетивши Морисиве очи на себе управљене, мпого трудила да савлада своје узбуђење, из страха да га ue изда збуњеним речима. Антон Сиржер пак није пикада говорио за време јела. Немица му је Хело, као детету, помагала да једе; једва је могао да приноси храну својим иолу-некретљивим устима. Марсел Прево. (Превео с француског Б. У1.). (Наставиће се) 8*