Delo

120 Д Е Л 0 маду, повише кошуље и сукње. На том поставу сашивени су сребрни комади од по 1 круну или од по б круна. На око се може прорачунати, колики је ђендар, колико тј. на њему има новаца. Док није у Аустрију уведена крунска вриједност, ђендар је био од цванцика и од талијера. Да цванцике и талијери не испану са постава, свакн би се комад прошупљио на дватри мјеста. Кроз те рупице провлачио се конац, који би се утврдио на поставу. Новац је на тај начпн губио од своје вриједности, кад се скидао са ђендара и прошио. Сада раде друкчије. На новцу нема рупица, Новац пришивају на постав, прекрштавајући га два-три пута свиленим или простим концем. Новац не може да испане и задржава своју вриједност. „Женско, на тај начин накићено ђендаром, забавља се и разговара се са својим другарицама. Кад јој приступи момак, коме се она свидјела, одведе је и с њом, на само игра т. зв. коло. Коло није, јер га играју њих двоје. Играјући тако, пред очима своје мајке, а по каткада и оца, углављују шта треба. .Главно што углаве то је, да ће момак женско те исте ноћи одвести својој кући. Они ће, од те ноћи, живјети као муж н жена, а вјенчаће се касније. „То је та наша жалосна женидба и удадба. Момак, знањем и одобрењем својих родитеља, доводи родитељској кући женско, које добро и не познаје. Родитељи дјевице или дјевојке — удовице су у томе sui iuris — знају за то и одобравају. Нема ту ни црквених ни грађанских наповједи, ни црквеног ни грађанског вјенчања, Главно је ђендар и ius primae noctis. Догађа се по каткада, да момак никако и не познаје женско. Види на њој 200 или 300 круна ђендара. Слакоми се на новац. Ако је женско младо и лијепо, код момка је и сексуални нагон. Води је исте ноћи својој кући. Не зна, ни чија је, ни којега ли је рода. Ђендар, наравно, момак узимље одмах. Новцима са истога располаже, како он хоће. Ако је момак сувише млад, а има жива оца, овај се већ побрине, да новац са ђендара не погине! „Него, у свему овоме не би, можда било најгоре зло. Да се тако састављени момак и женско касније законито вјенчају, могло би се и заборавити, шта је прије било. Али увијек није тако. Пошљедице таквих жепидаба и удадаба често су врло кобне. Наш тежак у овим крајевима сматра женско, као врло потчињено створење. Од женске тражи, да му ради и да му