Delo, Apr 01, 1907, page 159

152 Д Е Л 0 легације за заједничке, укупној монархији, послове, ништа друго не спаја — то би, ваља рећи, био и државо-правни и политички non sens, којега нормални можђани не могу зампслити. Отуда бива јасно, да они наши пријатељи, који у душак захтијевају сједињење Далмације и Истрије и неодвисну хрватску државу, не имају права тражити, да се сматрају озбиљним политичарима. Да Хрватска постане неодвисном државом, морала би бити финансијално" самостална; финансијалне пак самосталности не може бити без самосталности економске. „На питање, је ли Хрватска економски самостална, може нам и данашња наша изложба доста јасно одговорити. Нема сумње, да је ова изложба врло вјешто, лијепо и укусно приређена; нема сумње, да Хрватска и Славонија својим шумама спадају међу најбогатије земље, па да је наше коњогојство на високу степену развитка. II то се мора признати, да ова изложба даје лијепо свједочанство умну систематичну господарству наше велике властелс. Но у Хрватској и Славонији сељаштво чини велику већину народа, а што се тпче његовагосподарства, ова изложба нипошто нам не пружа слике, које би нас могла у велике обрадовати. Напредак хрватскога сељаштва још једнако је само спорадичан појав. Изложба показује нам само оазе, истина, врло лијепе оазе, у великој иустари сељачког господарства. Гдје је од двадесет година сложно радила интелигенција с облашћу, гдје господарске подружнице нијесу опстојале него само за то, да дијеле од земаљске владе примљену стоку, ратила и сјемење ту се доста опажа у нашем сељаштву красан напредак. Али то су, на жалост, још само изнпмке, те ће требати пуно још година, много озбиљна и сложна систематична рада, да данашње лијепе оазе напредна госнодарства што више отмуземљишта традицији азијатске нехајности и нерадино сти.“ II на Приморју, и у Хрватској, и у Славонији требало је давно потискивати траднције азијатске нехатности и нерадиности код нашег сељака. Наш тежак ради и данас на својој и у својој земљи, као што је радио давно већ. Њега се ни у чему не могоше примити велики успјеси и огромни напредак у радњи земље. Нико у томе није хтио да га учи. Нико за њ није марио, да га подигне морално и економски. Раднло се, у том ногледу, сасвим противно. Гулпла се с њега