Delo, Apr 01, 1907, page 160

ДВАДЕСКТ ГОДИНЛ ПОЈШТИЧКЕ ВОРБЕ НЛ ПРИМОРЈУ 153 п десета кожа, кад би му се рањава испела послпје девете огуљене. Али, за то је паш тобож ученији свпјет знао да прича таквом тежаку о кулама у ваздуху, које он нпје ни разумијевао. Кљукао га је којечим, а ннје му давао моралпе н тјелесне храпе, јер је имао свог рачуна, да тај тежак и па даље остане такав. 0 моралном врло често, а о економском положају срнског народа на Приморју врло ријетко писао је и Српскн Глас. 0 том важном питању донио је у броју 35. од год. 1891. многе мислну чланку Српско питањеу Ау стро-Угарској гдје се у почетку н на крају говори о Приморју и о Србима на њему: „Има ли Срба? Пма их. А како им је? Нека одговара сва српска штампа свију политичкијех боја. Да намјелако, да нам је добро, то не тврде ни новине владн сасвијем одане, као ни новине независне. „Почнимо од нас. Ми Србн у Далмацији пмамо дјеце обвезане за школу. А гдје има школа, не знамо како бисмо нх у школе слали. Ми се питамо, је лн горе, што дјеца српска неће ништа знати, или је горе, што би се, идући у школе могла одродити? По државном закону имамо право ua узго.ј у свом духу народном. Али у школи дочекују нашу дјецу неки учитељи приправљени за хрватску пропаганду, који ће их за неколико година учити, да нијесу Срби, који ће нм наметатн хрватске или похрваћене пјесме. Може лп битн горега ударца и веће заушшше моралне за народ, који има свијести народне и образа народног. „Ми имамо бирача, кад нас устав на изборе зове. Бројимо се, и заиста нас има, кад на изборе идемо. Али, кад се враћамо са избора, гдје су нам бирачи? „То о нашијем народнијем и политичкијем нравима. Ile говоримо даље о моралпом и материјалном стању, особито онијех крајева, гдје згољни Србин живи. Погледајмо Боку. сврнимо у Дубровник, па окренимо у горњу Далмацију. Видимо свуда велики назадак. „Него као што смо рекли, — тако сад кажемо, дн нам треба бранптп наша српска права у монархији н истицати наше српско питање. Нама није жао, није нам крпво, ако су Хрватн задовољни. Нека буду и срећно им било. Али, ако су онн задовољни или буду задовољни, с тога нпјесмо п не морамо бнти ми задовољнн. На против, то је жалосно, али је то тако кад