Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ (1880—1890) Успомене једног исе/Беника Са левкадског превео с. м. (Наставак) — 0 томе сам чуо, нека га Бог поживи!.. А ти притже одакле си? Од кога си рода? Видим да си права маврићанска орлушина, па помишљам, да си и од добре куће! Као из почасти према одговору који ћу чути, зауставих кобилу. Поштоноша стаде и спусти торбу на тле. Очи му севаху, образи му се зажарили, — јер већега задовољства не можеш учинити Маврпћанину него кад га назовеш „орлушином“! Одговори: — Ја сам ти, ншшпане, из ове области, кроз коју путујемо, и која се зове: такунска. Она је, као што знаш, прва у Мавританији, јер је одњивила светлп дом Камика. Она има девет племена, која се зову; Шпгуње, Киклићи, Ајбиза, Црце, Зриљнићи, Хонами, Замрчанци, Шипљевци и Јаминци. Ја сам по племену Црца, по браству Довираћ, по нмену Ожпбона син Ојков.“ Знајући како то треба сложити, рекох: — Ти си, дакле: Ожобина Ојков Довираћ Црца! Да си жив и здрав. — И ти са мном, шишпане! А што рече, да сам орлушина, вере ми, — срамота ми се хвалити, алн што јест јест! — то и другп рекоше. У носледњем ратовању добио сам, кдо