Delo

318 Л Е Л О што ми вндиш на грудима, две медаље и два крста. А што се тиче од какве сам куће, рећи ћу ти само то, да је мој рођенп дед Лимун Кујов, ожењен био од Камика, — моја рођена баба Њпше, беше рођена сестра ојпаја мог’ла Едра! II тај мој дед Лимун погибе на Бобов^ Пољу, у оној страховитој погибији, где је пало девет Камика! II два су ми стрица погинула у потоњим ратовима, а два брата у овом последњем. Ето ти, мој шишпане, од какве сам куће и ако пошту носим! Што ћеш. тако ти је у нас, — сиромаштина није срамота А ти, шишпане, ко си, одакле си? — Ја сам трговачки син. тја одонуд из Даламарије, зовем се Шпме Вако! — Да си жив и здрав! Лепо је и то! Што но се каже: човек поштен и добар сам је по себи домрој! А рђа је себ'р (никоговић). Лажеш Ожобпно, да тако мислиш! рекох у себи. Не би ти прегорео своје радославље ни за какво богаство! Знам ја. да у Мавританији трговачки син значи „себ’р“. Потерах кобилу, Ожобина упртн своју торбу, тепође упоредо. — Богме си кракат и хитар! рекох своме намерном сапутнику, видећи како олако, без пмало нанрезања, држџ корак са кобилом. — Ја, је ли? учини он, осмехнув се... Ево да ти причам, како постадох писмоноша. Бно сам младић од шеснаест година кад се из Црца преселих у Јамину. Остадосмо на танко, а бнло нас је пуна кућа, те ја, као најстарији, отидох у Јамину у uaдању да ће ме мог‘л замотрпти и узети за свога крилаја (дворског жандара). Јер од шеснаест година бејах на очи као други од двадесет, и опет мог л знађаше да смо у роду. Елем, знајући да то не иде тако одмах, станем у најам као момак у ојвоја Овија Карова, зете могл’ова. Узе ме да му тимарим коња и да идем у његово племе, кад би му што устребало. Кад ме ојвој први пут посла ка својима у Шигуње, зачуди се човек како се брзо вратих, — просто није могао веровати. То се. чешће догађало, те се рашчу по Јампни. Доиста, то је и моглу до ушију допрло, те држах као у воску да ће ме и то препоручити, колико год и моја кућа и мој раст! Али куд ће несрећа. онога истог лета ногибе мог*л Зејо, онај јунак над јунацима, она „суха муња“, како га ми звасмо, а замоголи се овај данашњи Вокрим Нис, Бог му сплу узмножно! Бећ настаде забуна