Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 325 печата, те без његове потврде, није могла имати вредности заједничка одлука. Пре двеста година, Маврићани изабраше за ојпаја, Ланида, од браства Камика, браства суседна Њадорићнма. Тај ојпај би погодан Маврићанима целога века, те после његове смрти, изабраше на исто достојанство његова синовца, Аваса. Па онда уђе у обичај, да се од Камнка бирају ојнаји. Пети на реду, Едар Кам успе да сруши силу Њадорића, о чему је сведок она разорена кула, која ми на крају сваке друмске тканице излажаше пред очи. Шести Камик, Зејо, који је требао да буде ојпај, отиде у свет и врати се ожењен и прогласи се за наследнога ој-жупна! За то је требало укинути племенски живот, завести монархију и државно јединство. То је значило: угушити у крви старинска предања и уредбе! Тако је и било. Зеја, који није имао мушког порода, наследи синовац му, седми Камик Вокрим Нис... Кад изгубих из вида шигуњску котлину, настаде љути и мрки крш, кроз који кривудајући лази бели утрвени пут. Нигде не сретох живе душе, а поче се хватати мрак. Још се назирало кад стигох на врх Фађије, одакле се погледом обухвата далеко ранаулско језеро. А кад се почех силазити, почеше се понављати призори као и пре доласка у Шигуње, — зијају дубодолине, раселине, безданке, — стрше хридине и кукови, стакле се литице. Одједном поче фијукати студен ветар кроз кланце, а бедевија поче презати и на страну одскакати од фантастичних малених ликова, што се кроза све већу невиделицу чињаху страшнији и већи! Не остаде ми друго него да сјашем, а да наставим пут пешке, водећи је за узду. Палио сам цигарете једну за другом и према жижи гледао на часовник. То је пешачење трајало пуна два часа, докле, најзад, иза нек^ дугачке окуке, пуче ми пред очима равница, осветљена небројеним светилима. Јамина! Доиста ни синови Израиљеви не осетише већу радост угледавши „земљу обећану!“ За тињи час сиђох у село, које се налази у ночетку јамипске долине. У исти мах грану месец. Тада поново узјахах н пустих кобилу да иде лагано кораком. (Наставиће cel