Delo

324 Д Е Л 0 Извадих новчаник. „Орлушинове“ очи сијнуше, али рече као мало поносито: — А како бих ја то примио! Немој, човече! Срамота ме! Али, опет, кад наваљујеш и кад желиш, да пијем у твоје здравље, — хајде де! Дадох му две шездике. — Е, хвала, и опет збогом! Дакле баш нећеш да јавим Ветом и Пуху за твој долазак? — Немој, молим те. Збогом пошао. Кракати Ожобина одскака као срндаћ кршевитом путањом* па га планина прогута. Ја живо потерах бедевију равним али сувише стрменитим друмом, који се пење уз брдо на новети (на зиг-заг). Прва тканица је сувише дугачка, а кад стигох. до краја друге, сумњам да сам се попео четрдесет метара, а вратих се на исти видик. Шигуњска котлина беше ми једнако под очима. У касању, моје су се мисли врзле око разговора са поштоношом, око догађаја у прошлости, којима је ту било поприште. Мени, рођену грађанину и одраслу у држави уређеној по „беломирском“ начину, навиклу да господство и властеоство гледам у вези са имовином, углађеношћу и образовањем, не иђаше у главу, да се обични сиромашни и неписмени сељаци могу сматрати као господа по крви, са повластицама које им по рођењу ирипадају! Још ми необичније беше, што се готово свака ситница доводи правце у везу са поглаварем земље! А та самовласт сувише је скорашња, да би могла имати дубока корена, — јер, до пре четрдесет година, Маврићани живљаху племенским животом. Свако је племе имало своје наследне старешине: пиј-жупна, ојвоја, дарсера и балакулу, који су судили и у ратовима предводили. Врло често нлемена су међу собом ратовала, али би се обично сложила против заједничких непријатеља, Агарјана, Ранаула и осталих. Сва племена скупа бирала су заједничког верског поглавара, ојпаја, који, као врховнп свећеник, није могао бити ожењеп, а наставаше у јаминском келистану (манастиру). Ојпај беше представник верскога јединства мавритског; у скупштинама, где беху заступана сва племена могао је имати претежну реч; имао је половпну државног печата, али је могао бити кажњен и свргнут. Грађанско врховпо поглаварство беше наследно у дому Њадорића. Њадорић је држао другу половину