Delo

БЕОГГАД у СЛУЖШ1 ТУЂИНУ 335 наши. Под неирекидним утицајем многобројних аустријскпх агената, они се стално баве утамањнвањем српскпх породица, расељавањем сриских крајева. Сваке пх године дође ио која стотина у Неоград. Гу, захваљујући иама Београђанима, проведу зиму, на се, одмории и окрепљепи, на пролеће опет враћају у свој крај, на своје обично запимање: да отимљу српску стоку, пале српске домове, убијају главаре српских породица, кољу сриску нејач. Онгш новцем, којн им дамо ми Београђани, онн купују мартинке и ханџаре, које после огледају на нашој браћп по Косову, Дреници, Рекама, Дебру и осталим сриским крајевима Старе Србије и Маћедоније. Њих и иначе непрестано Аустрија оружа и подстиче на истребљење Срба у крајевима, који беху седиште старе Немањићске велике српске државе. А нама Београђанима, ето, чини се да Аустрија овај свој посао не ради у довољној мери, па и ми са своје стране овако пбсредно помажемо, да се Арнаутп што пре и што боље наоружају, да би боље могли требити Србе по Косову и Метохији. Ето, дакле, још један начин служења нашега Београда туђпну. Да бисте пак још јасније уочили, како је ово доиста тежах грех, који чинимо ми Београђани, ја ћу вас подсетити на то, да сваке године много хиљада Срба, добрих Срба, из пиротскога и књажевачкога краја, оде у Румунију, у печалбу, да тамо за бедну надницу расипљу своју снагу но румунскнм спахилуцима и мошејама. Њих тамо гопи велика невоља. Треба им рада и зараде, и они то траже ван Србпје, јер иаш Београд, српски Београд, даје зараде туђину. Кад већ говорим о раду туђинаца и Срба у нашем Београду, да вам укажем на нешто, што је некпма од вас морало такођер пасти у очи. Многа занпмања у Београду нису у рукама Србијанаца. Остављам на страну она заннмања, која су скопчана с већим новчаним средствима н већом умешношћу у раду. Напротив, поменућу само она, која се могу радити готово без икаквих материјалних средстава. Обратите само иажњу, па ћете видети, да у пашем Београду хлебари, пиљари, баштовапп и највећи део механџија и кафеџија нису из Србије, него су махом из српских и других крајева у Турској. До душе, међу