Delo

334 Д Е Л 0 што су и остављали своја огњишта, где им је, истина, живот био непрестано у опасности, али где су бар ималн веру, надалн се у своју већ слободну браћу. И, ето, та наша равнодушност према тој нашој браћи из још неослобођеннх крајева српских, и то је једна врста службе нашега Београду туђину. Срећа је само, велика срећа наша, те Коло Српских Сестара и Српска Браћа нису још малаксали у своме племенитом раду, те они тој нашој ојађеној браћи отру коју сузу и залече коју рану. Нехатни у томе, да се према браћи покажемо браћа, нисмо. бољи ни онда, кад треба да смо обазриви према онима, којн нам дођу у Београд, а осведочени су непријатељи нашн п нашега племена. II како су ти туђинци махом врло наметљиви и дрски, те најчешће и бива, да оветуђине лепше прихваћамо и примамо него своју браћу. Ја вас молим, да се часак у мислима пренесете за који месец унапред. Замислите да нисмо сада у фебруару, него да је сада месец октобар. Зима је већ на прагу, и београдским улицама крче кола, препуњена буковим и растовим.цепаницама. Београђани, већ познати са своје велике љубави према топлој пећи, хитају да испуне подруме и дворишта огревом. Дрва се вуку на све стране, нарочито тамо, где се плаћају из државног и општинског буџета. И готово свака таква кола, патоварена дрвима, прати по један или двојица људи, нама необичних и по типу, и по оделу, и по говору: у тесним белим чакширама, опасаних црвеним појасом, и с карактерисичном белом ваљаном капицом на глави и сви наоружани тестером; они нам се нуде, и ми их без многога разбирања примамо и добро плаћамо, да нам исеку и сместе дрва. Да ли сте који пут размишљали и о овоме, о овој ситници, — како ће вероватно неки од вас рећи? Ко су ови нама необичнн људи? Шта ми чинимо овим, што тим непознатим људима дајемо рада и зараде? Ови људи у томе необичноме, па чак и живописноме оделу, који говоре неким језиком, који не разумемо чак ни ми Београђани, који се иначе трудимо, да знамо бар по коју реч од многих страних језика, — арнаутскога су порекла. Нађе се међу њима, истина, и добрих људи, добрих пријатеља нашега племепа. Али су то изузетцн. Иначе су ови људи махом душманн