Delo

Д Е Л 0 346 посао, кад би се предузело испитивање у том правцу и покушало, да се бар најглавнији споменици наше профане архш тектуре проуче. Тиме бисмо добили не само потпунију слику нашега старог неимарства у опште, но би и много што-шта друго засијало у тачнијој светлости; а да и не говоримо o евентуалним драгоценим ископинама, које би том приликом нзашле на видело. Писац ових редака слушао је о кули, десно од уласка, да она скрпва библиотеку деспотову. Ма колико да су непоуздана оваква тврђења, ипак по некад могу одговарати истини. Специално у овом случају склони смо веровању, да би систематско рашчишћавање манасијске тврђаве доста занимљивога обелоданило. Црква манастпра Манасије спада у групу задужбина Лазареве династије, али својом спољном обрадом одваја донекле од њих. По тој црти, она има више сродности с Грачаницом, но ма са којом црквом овога периода. Јер док је Манасија чист производ византијског стила, дотле њене сестре, мада им је основа тога стила, имају неких карактерних особина, по којима знатно одступају од његових правила. То се одступање огледа на необично богато примењеној орнаментици спољних зиднпх платна, изрезаној у камену или, ређе, израђеној од печене земље (теракота). Затим се разлика имеђу ових црквених грађевина и чисто византијских споменика састоји и у тежњи, да се спољне зидне површине што више рашчлане хоризонталним венцима, банцима и архиволтама, као и вертикалним пиластерима. Зидови су по некад снабдевени и плитким издубљењима (нишама), а прозори су редовно раскошно оперважени и круннсани прозорским ружама, од којих се свака налази испод .једне архиволте. Прозори, који су махом узани и дводелни, свршују се луком на шиљак.1 Дакле, као што се види, свуда' се ишло навлаш за тим, да црква буде што китњастија и да се применом орнаментисаних перваза, прозорских ружа, вијугастих стубова и др. изазове што шаренији утисак. Свега тога нема на Манасији. Њена су зидна платна једноставна и скромна, али је зато она, по виткости размера, техничкој прецизности и и по својем солидном техничком склопу једно савршено архи1 Аедра Стефановић: Стара српска црквена архитектура и њен значај. ,Срп. Књижевни Гласник" IX, 3 стр. 214—215. Упор. и моју критику на'Покришкинову књигу, стр. 6.